U današnjem članku vam pišemo na temu zdravlja, kilograma i sitnih navika koje često zaboravimo, a koje mogu da naprave ogromnu razliku u našem životu. Dolaskom toplijih dana svi želimo da se osećamo lakše, pokretnije i zadovoljnije sopstvenim telom, pa je pravo vreme da se podsetimo saveta čuvenog britanskog lekara, dr Majkla Mozlija.
On tvrdi da ključ mršavljenja ne leži u komplikovanim dijetama ili iscrpljujućim treninzima, već u načinu na koji jedemo.Danas živimo brzo, obaveze se smenjuju kao na traci, a obroci postaju još jedna stvar koju „odradimo“ usput. Hrana se sve češće jede ispred kompjutera, u hodu ili za volanom, bez pažnje i uživanja. Međutim, dr Mozli upozorava da brzina kojom unosimo zalogaje može imati jednako veliki uticaj na zdravlje kao i sam izbor hrane. Kada jedemo polako, našem telu dajemo šansu da prepozna trenutak kada je dovoljno, dok brzim obrocima zbunjujemo sopstveni organizam.
Zašto je to tako? Nauka kaže da je našem mozgu potrebno između 30 i 40 minuta da registruje signale sitosti. Hrana mora da stigne do tankog creva gde se aktiviraju hormoni koji javljaju mozgu da je telo nahranjeno. Ako jedemo brzo, taj signal kasni, pa pojedemo više nego što nam je potrebno. Upravo zato ljudi koji jedu brzo imaju veću sklonost ka gojenju.
- Studije ovo potvrđuju. Jedno veliko istraživanje sprovedeno 2018. godine na gotovo 60.000 ljudi pokazalo je da su osobe koje jedu sporije imale čak 42% manju verovatnoću da postanu gojazne. Još noviji podaci iz 2023. godine ukazuju da brzo jedenje ne samo da dovodi do većeg unosa kalorija, već izaziva i nagle skokove šećera u krvi. To opterećuje organizam, povećava rizik od insulinske rezistencije i otvara vrata dijabetesu tipa 2.
Na prvi pogled, savet da „jedemo polako“ deluje suviše jednostavno, gotovo banalno. Ali kada ga pretočimo u praksu, shvatimo da u toj jednostavnosti leži moć. Dr Mozli predlaže nekoliko koraka koje svako može da uključi u svakodnevni život:
– Jedite za stolom, bez ometanja. Kada jedemo dok gledamo TV ili dok radimo, nesvesno unosimo mnogo više hrane. Fokus na obrok znači i bolju kontrolu nad količinom.
– Žvaćite pažljivo. Svaki zalogaj valja proći kroz usta bar 15 do 20 puta pre nego što ga progutate. To pomaže varenju i šalje telu signal da je sito.
– Pravite pauze. Između zalogaja popijte gutljaj vode. Na taj način usporavate tempo i hidrirate organizam, a ponekad shvatite da ste zapravo bili žedni, a ne gladni.
– Kuvajte kod kuće. Kada sami pripremamo hranu, unosimo više vlakana, svežih namirnica i pažnje u ono što jedemo. Takvi obroci traju duže, a svest o hrani raste.
Polako jedenje nije samo navika, to je mala revolucija u načinu na koji doživljavamo hranu. Ono menja naš odnos prema obrocima, vraća nam kontrolu i daje priliku da zaista uživamo u svakom zalogaju. Umesto da hrana bude izvor krivice ili straha od kilograma, ona može ponovo da postane zadovoljstvo i trenutak mira u danu.
Na kraju, istina je jednostavna – ne treba uvek tražiti složena rešenja. Ponekad najjednostavnije promene donose najveće rezultate. Ako usporimo dok jedemo, dobijamo ne samo manji broj kilograma, već i bolji odnos prema sopstvenom telu.
Kao što kaže dr Mozli: „Usmerite pažnju na ono što jedete, jedite svesno, jedite sporije – i promene će doći.“
