Radoš Bajić i Lazar Ristovski su nekada bili prijatelji, ali sada je njihov odnos postao prošlost. Radoš Bajić je nedavno javno kritikovao Lazara Ristovskog, nazivajući ga “pohlepnim” i “bahatim”, što je izazvalo brojne komentare i reakcije.
- Prijateljstvo Radoša Bajića i Lazara Ristovskog postalo je relikt prošlosti, jer je Bajić izrazio razočaranje u Ristovskog, tvrdeći da se on promijenio i postavljajući pitanje gdje mu je nekadašnji blizak prijatelj. Prvobitno odbacivši Bajićeve komentare kao gluposti, Ristovski je sada odlučio progovoriti i ponuditi dodatni uvid u situaciju.
Htio bih se ukratko osvrnuti na ponavljajuće tekstove Radoša Bajića koji kontinuirano napadaju mene, moj rad i moj lik, a sve to napisano u trećem licu. Važno je zapamtiti da kada netko govori ili piše o nekom drugom, to otkriva više o govorniku ili piscu nego o temi o kojoj se raspravlja. Često je onaj tko govori odraz njih samih. Kada govorimo o drugima, u konačnici govorimo o sebi. Ovdje bih mogao zaključiti svoj odgovor, ali bih želio dodati posljednju napomenu. Naše prijateljstvo treba ostati u prošlosti, sačuvano na stranicama sjećanja. Ne treba se na to pozivati niti koristiti kao argument današnjice. Konkretno, nemam interesa raspravljati tko je moralniji, humaniji, bolji glumac i redatelj. Ljudi se sude prema njihovim djelima, a ne prema njihovim pričama. Moji postupci govore sami za sebe i brane me. Idemo dalje, svako je slobodan da se dopisuje s kim hoće, rekao je Ristovski u intervjuu za “Informer”.
Vrijedi napomenuti da su Radoš Bajić i Lazar Ristovski bili kolege iz razreda i blisko prijateljstvo tijekom studentskih godina, kako je Bajić naveo u objavi pod naslovom “Oleg za svoju mladost”. Bajić je u ovoj objavi otkrio da su između ostalog dijelili sve i svašta.
Malo je poznato, ali Bajić je u jednom trenutku imao želju da mu se Lazar Ristovski i Bogdan Diklić, njegovi kolege iz razreda, pridruže u kultnoj seriji “Selo gori, a baba se češlja”. Međutim, prvo su odbili, iako se Ristovski na kraju predomislio.
U jednom sam se trenutku suočila s odbijanjem pojedinih glumaca. Konkretno, imao sam veliku želju angažirati svoje prijatelje i cijenjene glumce, Bogdana Diklića i Lazara Ristovskog, koji su danas vrlo cijenjeni u industriji. Međutim, oni nisu pokazali interes za sudjelovanje. Na kraju je proslavljeni Dragan Nikolić pristao preuzeti ulogu Žote, što je Dik odbio. Kako je “Selo gori” uzimalo maha, Lazar mi se obratio i tražio da napišem ulogu za njega… zahtjev sam rado ispunio – ispričao je u tom periodu Radoš Bajić.
bonus tekst:
U srcu jednog prelepog priobalnog grada, gde se plavetnilo mora susreće sa zlatnim peskom plaže, živela je porodica Petrović. Grad je bio poznat po svojoj živopisnoj arhitekturi, šarenim tržnicama i živahnom duhu. Sunce je svakodnevno obasjavalo obalu, a miris soli i svežine mora osećao se u vazduhu.
Porodica Petrović se sastojala od roditelja, Marka i Ivane, i njihove dvoje dece, Ane i Jovana. Marko je bio uspešan advokat, dok je Ivana radila kao umetnica i dizajner. Njihov dom bio je prepun svetlosti i boja, sa zidovima koje je Ivana ukrasila svojim slikama i rukotvorinama. Deca, Ana i Jovan, bili su u tinejdžerskim godinama, i svaki od njih imao je svoje interese i ambicije.
Ana, koja je imala 17 godina, bila je talentovana muzičarka. Svirala je klavir i pevala u školskom horu. Njena strast prema muzici bila je očigledna, a njen san bio je da postane profesionalna muzičarka i da nastupi na velikim svetskim scenama. Ana je često provodila sate vežbajući, nadajući se da će jednog dana njeni snovi postati stvarnost.
Jovan, mlađi od Ane, imao je 15 godina i bio je strastven ljubitelj sporta. Igrao je fudbal i trenirao za lokalni tim. Njegova ambicija bila je da postane profesionalni fudbaler i da jednog dana igra za veliki klub. Jovan je bio poznat po svojoj upornosti i radu, i često je provodio vreme na terenu, usavršavajući svoje veštine.
Porodica Petrović je uživala u zajedničkim trenucima i često su provodili vreme istražujući prelepe plaže i uživajući u jednostavnim zadovoljstvima života pored mora. Njihovi dani su bili ispunjeni smehom, ljubavlju i podrškom koju su pružali jedni drugima. Ipak, svakodnevni život donosi svoje izazove, i porodica se suočavala s različitim preprekama.
Jednog leta, dok je sunce sijalo, a more bilo mirno, porodica Petrović odlučila je da organizuje porodični izlet na obližnje ostrvo. Ostrvo je bilo poznato po svojoj prirodnoj lepoti, netaknutim plažama i kristalno čistom moru. Planirali su da provedu dan u istraživanju, kupanju i uživanju u prirodi.
Dok su se pripremali za izlet, Marko je primetio da su se neki papiri iz njegove kancelarije slučajno pomerili. Dok je pokušavao da ih vrati na svoje mesto, naišao je na važan dokument koji je zahtevao hitnu pažnju. Osetio je da bi mogao da se suoči s ozbiljnim poslovnim problemima ako se ne pozabavi tim pitanjem odmah.
Ivana je primetila da Marko izgleda zabrinuto i pitala ga je šta se dešava. Marko joj je objasnio situaciju, i iako je bila rastresena, odlučila je da podrži njegovu odluku da ostane kod kuće i reši poslovne obaveze. Ana i Jovan su bili razočarani što izlet možda neće biti onakav kakav su planirali, ali su razumeli važnost situacije.
Dok su Marko i Ivana ostali kod kuće, Ana i Jovan su odlučili da se ne daju obeshrabriti. Otišli su na ostrvo s planom da provedu divan dan, makar i bez prisustva svojih roditelja. Istraživali su plaže, plivali u moru i uživali u prirodi. Njihova avantura bila je ispunjena smehom i uzbuđenjem, i svaki trenutak su vrednovali kao posebnu uspomenu.
Tokom dana, dok su Marko i Ivana radili na rešavanju poslovnih problema, pronašli su način da se uključe u rešenje i da se osećaju kao da su deo porodičnog izleta. Poslali su poruke i slike svojoj deci, pokazujući im koliko im je stalo i koliko su ponosni na njihovu nezavisnost i snalažljivost.
Kada su se vratili kući, porodica se ponovo okupila, i svi su razgovarali o svojim iskustvima. Marko i Ivana su se izvinili zbog izostanka sa izleta, ali su bili zahvalni što su njihova deca pokazala toliku samostalnost i hrabrost. Ana i Jovan su ispričali sve o svom danu na ostrvu i podelili uspomene koje su stekli.
Ovaj događaj naučio je porodicu Petrović važnu lekciju o fleksibilnosti i prilagodljivosti. Shvatili su da i kada stvari ne idu po planu, važno je ostati povezani i podržavati jedni druge. Kroz razumevanje i ljubav, porodica je uspela da prebrodi izazove i stvori još lepše uspomene.
Priča o porodici Petrović podseća nas na značaj porodice, ljubavi i zajedništva. Kroz zajedničke trenutke, podršku i razumevanje, možemo prevazići sve prepreke i stvoriti nezaboravne trenutke koji nas povezuju i ispunjavaju srećom.
