Način na koji je umrla Majka Tereza je jeziv: Njeno pismo otkrilo strašnu istinu, još uvek se ne zna gde se nalaze silne pare sa njenog računa

Majka Tereza ostala je u svesti sveta kao oličenje dobrote i milosrđa. Žena koja je život posvetila onima koje su društvo i sistem odbacili, odlazila je među bolesne, siromašne i umiruće, noseći poruku utehe i vere.

Njeno ime se do danas vezuje za humanost. Ipak, odmah nakon njene smrti 1997. godine, počele su da isplivavaju i mračnije priče, koje su bacile senku na lik i delo ove katoličke redovnice.Najviše pažnje privukla je čuvena „Kuća za umiruće“ u Kalkuti. Mnogi su je smatrali utočištem, ali drugi su tvrdili da je ličila na prostor gde se bol samo produžava. Dr Robin Foks, urednik medicinskog časopisa The Lancet, posetio je dom 1994. i ostao zaprepašćen. Opisao je nehigijenske uslove, odsustvo medicinske opreme i potpunu nemoć osoblja da ublaži patnju. Pacijenti sa rakom u terminalnoj fazi delili su prostor sa onima obolelim od malarije i tuberkuloze. Dijagnoze su se postavljale „od oka“, a lečenje se svodilo na aspirin ili antibiotike kojima je odavno prošao rok.

• Volonteri koji su dolazili iz celog sveta takođe su bili šokirani. Meri Laudon, jedna od njih, sećala se da su igle prane u hladnoj vodi i korišćene više puta dok se ne bi potpuno otupele. Na pitanje zašto nema sterilizacije, odgovor je bio: „Nema vremena.“ Donacija je bilo u izobilju, ali problem, očigledno, nije bio u sredstvima već u filozofiji koju je Majka Tereza zastupala.

Ona je verovala da je patnja deo božanskog plana. Svoje sestre i volontere podsticala je da ne budu medicinski stručnjaci, već da se oslanjaju na snagu vere i posvećenosti. Zbog takvog pristupa, mnogi ljudi koji su mogli biti izlečeni, nisu dobili šansu. Dok su siromašni ležali bez prave pomoći, Majka Tereza se, kada je obolela, lečila u najboljim bolnicama u Rimu i Sjedinjenim Državama.

Njene reči koje je često ponavljala bolesnicima bile su: „Patiš, to znači da te Isus voli.“ Jedan od pacijenata, u velikoj agoniji, odgovorio je: „Onda reci svom Isusu da prestane da me voli.“ Ovaj citat, brutalan u svojoj iskrenosti, simbolično pokazuje kontrast između vere u smisao patnje i ljudske potrebe za olakšanjem bola.

• Majka Tereza je i sama imala niz zdravstvenih kriza. Prvi srčani udar doživela je 1983. godine u Rimu, zatim još jedan 1989, kada joj je ugrađena premosnica. Nakon upale pluća 1991. stanje joj se pogoršalo, ali i pored pokušaja da se povuče sa čela reda, monahinje su je zadržale. Kasnije je doživela i lom ključne kosti, obolela od malarije, a srce joj je postajalo sve slabije. Uprkos svim terapijama u najboljim svetskim bolnicama, umrla je u Kalkuti 1997. godine.

Do trenutka njene smrti, red Misionarki ljubavi prerastao je u ogromnu organizaciju sa hiljadama sestara i stotinama hiljada volontera u više od 90 zemalja. Vlada Indije joj je priredila državnu sahranu, a Vatikan je ubrzo pokrenuo proces kanonizacije. Beatifikovana je 2003., a papa Franja ju je proglasio sveticom 2016. godine.

Međutim, ni posle smrti nije prestala rasprava o njenom nasleđu. Kritičari su postavljali pitanje: gde su nestale sve donacije? Prema nemačkom časopisu Štern, samo oko 7% sredstava zaista je odlazilo na dobrotvorne svrhe. Ostatak je navodno završavao na računima u vatikanskoj banci. Red je postao bogata institucija, dok su ljudi za koje se navodno brinuo ostajali u bedi i bolu.

Još jedan sloj kontroverzi otkriven je 2007. godine, kada su objavljena njena privatna pisma. Iz njih se vidi da je Majka Tereza poslednjih pedeset godina života provela u duhovnoj tami. Pisala je kako ne oseća Božje prisustvo, kako je ubeđena da ju je Isus napustio, i kako njena misija teče u unutrašnjem mraku. Uprkos tome, nastavila je da širi veru i poruke nade, iako se u sebi borila sa prazninom i sumnjom.

• Nasleđe Majke Tereze danas se posmatra iz dva ugla. Za jedne je svetica koja je svetu pokazala kako izgleda nesebična briga za siromašne. Za druge je lice licemerja – žena koja je propovedala siromaštvo dok je njena organizacija raspolagala bogatstvom, koja je uzdizala patnju siromašnih, a sebi obezbeđivala najbolju negu. Istina je verovatno negde između: njena dela su pomogla milionima, ali su istovremeno ostavila prostor za pitanja i sumnje.

Uprkos svemu, jedno je neosporno – ime Majke Tereze zauvek je urezano u istoriju, kao simbol vere, milosrđa, ali i polemike. Njena priča pokazuje koliko je tanka granica između svetosti i kontroverze, i koliko ljudska dela, ma koliko velika, mogu biti složena i protivrečna.