Poznata glumica Ljijljana Krstić 1995 godine je dobila veliko priznanje Dobričin prsten, a uprkos tome mnogi je i ne pamte. Pored toga što je ona bila prvakinja beogradske pozorišne scene, pretežno igrajući u atelju 212 gledali smo je i kao Joku u Đekni, svekrvu u Petrijinom vencu, staricu u Spasitelju sa Denisom Kvejdom i drugima. Mnogo je ona radila sa legendarnim Ljubom Tadićem, čak i on je svojevremeno izjavio da ne može da je definište, a bila je toliko skromna da se čak nije ni predstavljala kao glumica.
Tako je u jednom od retkih intervjuua to je i obrazložila, a reči će mnogima da nateraju suze na oči. “Ja sam glumica tamo, na sceni, izložena sam očima publike. Tamo se odvija moj život, koji može biti predmet interesovanja javnosti. Oduvek sam mislila da je to dovoljno. Da tu ljudi mogu da saznaju o meni sve što ih zanima, da sami stvore nekakav sud. Izvan scene nisam glumica.
Izvan scene, mislila sam, svako interesovanje za mene je nepotrebno. Mnogo sam putovala i nikad, bilo u zemlji ili inostranstvu, dok bih popunjavala neki upitnik u hotelskim recepcijama nije se desilo da u rubrici “zanimanje” napišem da sam glumica. Umesto toga, redovno naznačim: “službenica”. Ali, ne što se stidim svog poziva, ne što mislim da je nedostojno biti u jednoj takvoj profesiji, nego, čini mi se, glumica je nepotrebno isuviše izložena”, rekla je Ljiljana za Yugopapir. Ona je priminula 12. aprila 2001 godine u 82 godini života, a o njoj mnogi nisuu ništa znali. Da li se vi sećate ove glumice?
