Demencija je kompleksno neurološko stanje koje utiče na pamćenje, mišljenje, ponašanje i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Iako je najpoznatiji simptom demencije gubitak pamćenja, postoje brojni drugi znaci i simptomi koji mogu varirati u zavisnosti od tipa demencije, uznapredovalosti bolesti, ali i individualnih karakteristika osobe. Ovi simptomi mogu uticati na svakodnevni život obolelih, kao i na njihove porodice i bližnje. Osim naglih promena u prehrambenim navikama, demencija može uzrokovati širok spektar promena u ponašanju, emocionalnim reakcijama i fizičkoj koordinaciji.

Evo nekoliko ključnih simptoma:

  1. Gubitak pamćenja
    Zaboravljanje nedavnih događaja: Osobe sa demencijom često zaboravljaju šta su radile ili sa kim su razgovarale, i to čak i nakon kratkog vremena.
    Problemi sa učenjem novih informacija: Osobe sa demencijom mogu imati teškoće da zapamte nove informacije ili da prepoznaju poznate osobe, što može uticati na njihovu sposobnost da obavljaju svakodnevne zadatke.

  2. Problemi sa jezikom
    Zaboravljanje reči: Osobe sa demencijom često imaju poteškoća u pronalaženju pravih reči ili ponavljaju iste fraze tokom razgovora.
    Teškoće u razumevanju govora: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća da razumeju složene rečenice, što može dovesti do nesporazuma i frustracija.

  3. Problemi sa orijentacijom u vremenu i prostoru
    Zbrka u vremenu i datumu: Osobe sa demencijom mogu izgubiti pojam o tome koji je dan, mesec ili godina, te se često osećaju dezorijentisano.
    Problemi sa snalaženjem u poznatom okruženju: Osobe koje su prepoznale mesto kao svoje dom, mogu se iznenada izgubiti, pa čak i u sopstvenom domu, što izaziva dodatnu anksioznost i nesigurnost.

  4. Poremećaji u rasuđivanju i donošenju odluka
    Loše procene i donošenje impulzivnih odluka: Osobe sa demencijom mogu donositi loše odluke, na primer, zaboravljajući da isključe šporet ili ostavljajući otvorena vrata.
    Problemi sa planiranjem i organizovanjem: Mogu imati poteškoća u obavljanju jednostavnih zadataka, poput plaćanja računa, te čine greške koje ranije nisu bile prisutne.

  1. Promene u ponašanju i ličnosti
    Povećana iritabilnost i anksioznost: Osobe sa demencijom mogu postati nervozne, ljute ili anksiozne zbog gubitka kontrole nad svojim životom.
    Povećana sumnjičavost i paranoja: Mogu početi da veruju da ih ljudi varaju ili da im čine nešto loše, čak i bez dokaza.

  2. Teškoće u prepoznavanju emocija drugih
    Nedostatak empatije: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća u razumevanju emocija drugih ljudi, što može dovesti do društvene neprikladnosti i nesporazuma sa prijateljima i porodicom.

  3. Kompulzivno ponašanje
    Ponovljeni pokreti ili aktivnosti: Ponavljajući pokreti i radnje, kao što su stalno ponavljanje istih pitanja ili pokreta, mogu postati uobičajeni simptomi.

  4. Depresija i povlačenje
    Povlačenje iz društvenih aktivnosti: Osobe sa demencijom mogu postati povučene, izbegavati društvene situacije i ne uživati u aktivnostima koje su nekada volele. Ova izolacija može doprineti pogoršanju simptoma i depresiji.

  5. Nedostatak koordinacije i motoričkih sposobnosti
    Problemi sa ravnotežom i hodanjem: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoće u održavanju ravnoteže, što povećava rizik od padova i povreda.

  6. Povećana agresivnost i nasilje
    Neobjašnjivo agresivno ponašanje: U nekim slučajevima, osobe sa demencijom mogu postati fizički ili verbalno agresivne, posebno ako se osećaju zbunjeno ili ugroženo.

  7. Halucinacije i deluzije
    Vidjenje ili čujanje stvari koje nisu prisutne: Halucinacije, kao što je viđenje stvari koje ne postoje, mogu biti vrlo uznemirujuće za obolele.
    Lažna uverenja: Mogu verovati u stvari koje nisu istinite, poput toga da ih neko želi povrediti ili da im nešto ukradeno.

Ako primetite ove simptome kod sebe ili svojih bližnjih, važno je što pre posetiti lekara. Rano prepoznavanje i dijagnoza mogu pomoći u usporavanju progresije bolesti i poboljšanju kvaliteta života obolelih.

BONUS TEKST
Dr Andrew Badson sa Medicinskog fakulteta u Bostonu upozorava da pojačana želja za slatkišima može biti jedan od prvih simptoma ove bolesti. Frontotemporalna demencija izaziva postepeno odumiranje nervnih ćelija u prednjem delu mozga, a simptomi ove bolesti često su suptilni i mogu se lako zanemariti. Prema dr Badsonu, nagle promene u prehrambenim navikama, naročito sklonost ka prekomernoj konzumaciji slatkiša, mogu ukazivati na početak ovog ozbiljnog stanja.

Simptomi frontotemporalne demencije najčešće uključuju:

  • Promene u ponašanju,

  • Impulsivne odluke i nepromišljene radnje,

  • Društveno neprikladno ponašanje,

  • Nedostatak empatije.

Jedan od ranih, a često zanemarenih simptoma, jeste upravo nagla promena u ukusu i želja za određenom vrstom hrane, poput slatkiša. Pacijenti sa ovom bolešću mogu pokazivati kompulsivne radnje, kao što su ponavljajući pokreti, ali i promene u prehrambenim navikama koje nisu uobičajene za njih. Na primer, oboleli mogu iznenada početi da konzumiraju velike količine slatkiša ili brze hrane, što može ukazivati na postepeni gubitak kontrole nad sopstvenim ponašanjem.

Preporučeno

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR