Ćerka Đorđa Balaševića, Jelena Beba Balašević, nasledila je talenat za pisanje od svojih roditelja. Odlučila je da sledi stope svojih roditelja i ostavi svoj trag u umetnosti. Jelena je završila studije književnosti, a potom se posvetila i studijama režije.
- Dok Jovana uživa pripisivati zasluge za Bebino drugo zanimanje, stvarnost je da je Bebina žeđ za znanjem vidljiva od malih nogu.Prema Jovaninim riječima, oko moje odluke da se bavim režijom postoji romantizirana priča. Rado prepričava kako me frustracija njezinim nedostatkom glume navela da upišem režiju.- Ta izjava je lažna. Doista je točno da smo nerazdvojni od ranih godina. To je uvijek bio naš odabrani put.
Beba, koja s Jovanom dijeli sličnu profesionalnu sudbinu, izrazila je divljenje talentiranoj glumici. No, Beba nije mogla shvatiti zašto se Jovana kontinuirano suočava s diskriminacijom i sukobima samo na temelju prezimena. Unatoč ovoj nevolji, Jovanina nepokolebljiva odlučnost i otpornost, naslijeđene od majke, potaknule su je da postigne izvanredan uspjeh u svojim nedavnim nastojanjima.
Boris Režak, talentirani glazbenik, nagrađen je prestižnom nagradom Naxi zvijezda za svoju zadivljujuću pjesmu “Gospodska ulica” na tekst kćeri Đorđa Balaševića. Velika svečanost održana je u Kazalištu na Terazijama, gdje je Boris ljubazno preuzeo nagradu pred oduševljenom publikom. Ponosno sjedeći u prvom redu, Beba, tekstopisac, publika je ispratila burnim pljeskom.Nakon što je obavijestila svoju obitelj, oglasila se na Instagramu kako bi s pratiteljima podijelila radosnu vijest, a na istoj ju je platformi objavila i njezina majka Olivera.Ništa se ne može usporediti s veličanstvenom himnom godine. Bravo, voljena moja!
BONUS TEKST:
U današnjem svetu koji se neprestano menja i tehnološki napreduje, društvo se suočava sa brojnim izazovima i mogućnostima koje oblikuju naše svakodnevne živote, od načina na koji radimo i komuniciramo, do globalnih ekoloških pitanja i političkih previranja. Ova dinamika stvara kompleksnu mrežu interakcija između pojedinaca, društava i globalnih sila koje utiču na naše kolektivno iskustvo.
Tehnologija je neosporno jedan od glavnih pokretača promena u 21. veku. Internet je postao temelj globalne povezanosti, omogućavajući ljudima širom sveta da komuniciraju trenutno i da pristupaju neograničenim informacijama. Društvene mreže su transformisale način na koji se informišemo, zabavljamo i politički angažujemo, donoseći sa sobom novu dinamiku javne debate i identitetske politike.
U isto vreme, digitalna revolucija izaziva duboke promene u ekonomiji i radnom tržištu. Automatizacija i veštačka inteligencija postaju sveprisutni, menjaći način na koji se obavljaju poslovi i organizuje radna snaga. Ova transformacija stvara prilike za efikasnije procese i inovacije, ali takođe postavlja pitanja o budućnosti zaposlenosti i potrebi za novim veštinama koje će biti ključne u digitalnom dobu.
Uz ekonomske promene dolaze i socijalne promene. Pitanja kao što su rodna ravnopravnost, rasizam, migracije i inkluzivnost postaju centralna tema društvenih rasprava. Aktivizam i borba za ljudska prava dobijaju globalni odjek putem digitalnih platformi, što dovodi do mobilizacije i promena na lokalnom i globalnom nivou. Istovremeno, javni prostor postaje podložan dezinformacijama i manipulacijama, što postavlja izazove za demokratske procese i javnu percepciju istine.
Na planu kulture i umetnosti, digitalizacija otvara nove horizonte i mogućnosti za stvaranje i izražavanje. Virtuelna stvarnost, digitalna umetnost i interaktivne instalacije transformišu način na koji doživljavamo estetiku i participiramo u kulturnim dešavanjima. Globalizacija medija omogućava umetnicima da dosegnu publiku širom sveta, dok istovremeno podstiče lokalne identitete i kulturne specifičnosti.
Na ekološkom planu, klimatske promene i održivost postaju imperativi za sve društvene aktere. Pritisak na resurse planete zahteva inovativne rešenja i globalnu saradnju kako bi se zaštitila priroda i obezbedila budućnost za generacije koje dolaze. Energetska tranzicija i prelazak na obnovljive izvore energije postaju ključni ciljevi za mnoge države i organizacije širom sveta.
U međunarodnim odnosima, globalna politika se suočava sa novim izazovima i prilikama. Geopolitičke tenzije, trgovinski sporovi i međunarodni terorizam zahtevaju multilateralni pristup i diplomatsku koordinaciju kako bi se očuvala mir i stabilnost na globalnom nivou. Digitalna diplomatija postaje sve važnija u pregovorima i rešavanju međunarodnih kriza.
U zaključku, 21. vek je period intenzivnih promena i tranzicija koji zahteva adaptabilnost i inovativnost u svim segmentima društva. Spremnost da se suočimo sa izazovima kao što su tehnološki napredak, ekonomske nejednakosti, ekološke pretnje i društvene podele ključna je za stvaranje održive i pravedne budućnosti za sve. U ovom kontekstu, uloga obrazovanja, nauke i političkog liderstva postaje ključna u oblikovanju putokaza za dalji napredak i prosperitet celokupnog globalnog društva.
