Sljedeća jako zanimljiva priča, dolazi nam iz Bosne i Hercegoviine, konkretno iz Tuzle. Nime, govorićemo o ženi, kojoj je ukradena jedna beba, prilikom samoga rođenja….
Ramiza Vuković, rodom iz Tuzle, nosi sa sobom izuzetno emotivnu i tragičnu životnu priču koja se teško može zamisliti, a koja je duboko utisnuta ne samo u njenom srcu, već i u životima svih članova njene porodice. Njena priča počela je mirno i jednostavno, kada je udala za svog supruga i započela zajednički život kao podstanarka. Imali su velike nade i snove o budućnosti, maštajući o proširenju porodice i dočekivanju prinove. Međutim, sudbina je imala sasvim druge planove, koji su ih zatekli u trenucima kada su se najmanje nadali.
Kada je Ramiza saznala da je trudna, ubrzo je postalo jasno da je pred njom nešto što se nije moglo predvideti. Već u trećem mesecu trudnoće, njen stomak je postao primetno veći, što je izazvalo sumnje kod lekara. Nakon niza detaljnih pregleda, Ramiza je doživela šokantno otkriće: ispostavilo se da nosi troje dece. Ovo iznenadno saznanje nije samo nju, nego i celu porodicu, potpuno zateklo. Radost i iznenađenje bili su pomešani sa ogromnim brigama i pitanjima koja su odmah nastala. Dok su se svi radovali ovom neobičnom i retkom daru, istovremeno su se pitali kako će sve to izdržati i nositi se sa izazovima koji će uslediti.
Kako su meseci trudnoće prolazili, Ramiza je počela da se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. U sedmom mesecu trudnoće pojavila se iritantna kožna reakcija koja je zabrinula lekare, pa je zbog sigurnosti prebačena u bolnicu. S obzirom na sumnje na komplikacije sa plodovom vodom, lekari su odlučili da je prebace u bolnicu Gradina, gde je bilo potrebno intenzivnije praćenje njenog stanja. Tamo je primila injekciju koja je privremeno ublažila njene simptome, ali to je bio samo trenutni predah, jer su lekari i dalje sumnjali na ozbiljne komplikacije. Iako su svi bili zabrinuti, Ramiza je bila nemoćna, suočena sa neizvesnošću i strahom zbog onoga što je moglo da se dogodi tokom porođaja.
Kada je došao trenutak porođaja, Ramiza je prošla kroz izuzetno bolno i mučno iskustvo. Lekari su joj preporučili carski rez kao najsigurniju opciju, ali porođaj je, ipak, išao prirodnim putem, što je dovelo do dodatnih komplikacija. Kada je anestezija popustila, Ramiza je saznala strašnu vest – od tri bebe koje je nosila, samo su dve preživele, dok je treće dijete, kako su joj rekli, umrlo. U trenutnoj magli nakon anestezije, nije imala snage da postavlja pitanja, ali duboko u svom srcu nosila je sumnju koja nije mogla da nestane.
Sumnje su postajale sve jače kada je u bolnici primila neočekivanu posetu – bračni par koji joj je ranije bio potpuna nepoznanica. Njihovo ponašanje bilo je čudno, a njihove reči bile su zagonetne, što je samo produbilo njen osećaj da nešto nije u redu. Nakon što je napustila bolnicu, Ramiza nije odmah dobila priliku da vidi svoje dve preživele bebe, jer su joj rekli da su smeštene u inkubator. Tek nakon što je zapretila obavještavanjem policije, jedna od babica je donela njene dve zdrave devojčice.
- Vreme je prolazilo, ali Ramiza nije mogla da izbriše iz svojih misli treće dijete, koje je navodno preminulo. Osećanje tuge, bola i duboke sumnje nije je napustilo. Iako su godine prolazile, nije odustajala od misli da možda, ipak, nije sve onako kako su joj rekli. Njen unutrašnji osećaj da je nešto bilo skrivano postajao je sve jači, sve do trenutka kada je, nakon 26 godina, kroz nevjerojatan splet okolnosti, otkrila šokantnu istinu – njena treća ćerka, Dijana, nije samo živa, već je odrasla i postala javna ličnost, nastupajući na popularnom Folk šou programu.
Ramiza je do istine došla na potpuno neočekivan način. Naime, putem susreta sa nepoznatom ženom koja joj je predvidela dolazak fotografije, počela su da se razjasnjavaju tajne koje su bile skrivene. Žena je također spomenula da je u pozadini čitave priče uključen uticajan čovek, što je još više povećalo Ramizine sumnje. Iako su mnogi bili skeptični prema njenim tvrdnjama, Ramiza je bila čvrsto odlučna da istinu iznese pred sud u Strazburu, tražeći pravdu za svoju porodicu.
Nažalost, saznanje da je njihovo treće dete ipak živo donelo je duboku tugu i još veći gubitak. Njen suprug, Aldi, nije mogao da podnese šok i iznenadnu istinu – njegovo srce nije izdržalo, a preminuo je od infarkta ubrzo nakon što je saznao da je njihova treća ćerka, Dijana, živa. Ovaj tragični gubitak bio je udarac koji je slomio Ramizu, ali njena borba za istinu nije prestala. Iako je izgubila svog partnera, ona nije odustajala od želje da otkrije sve tajne i da se ponovo ujedini sa svojom kćerkom.
Ramizina priča nije samo priča o majčinskoj ljubavi, borbi i snazi, već je i snažno upozorenje na ozbiljne nedostatke u zdravstvenom sistemu, koji su omogućili da ovakve tragedije prođu nezapaženo. Iako je prošla kroz mnoge prepreke, Ramiza je hrabra i nepokolebljiva, verujući da će istina na kraju izaći na svetlost dana, uprkos svim izazovima. Njena najveća želja sada je da se Dijana, nakon svih tih godina, ponovo ujedini sa svojim braćom i sestrama, te da njihova porodica obnovi svoju vezu, jer je to jedini način na koji će Ramiza moći da pronađe mir i izlečenje.
Tuzla, grad smešten na severoistoku Bosne i Hercegovine, nosi bogatu i fascinantnu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad. Ime “Tuzla” potiče od turske reči za so, što nije iznenađujuće, jer su naslage soli oblikovale grad još od najranijih vremena, dajući mu poseban karakter i uticaj na njegovu ekonomiju i razvoj. U davna praistorijska vremena, ljudi su naseljavali ovu oblast upravo zbog prisustva soli, koja je postala ključni faktor za razvoj trgovine i obrtnictva. Solni izvori su bili temelj ekonomskog razvoja, a tradicija rudarenja i eksploatacije soli nastavila je da raste tokom vekova, naročito u industrijskom periodu 20. veka.
Danas, iako industrijska eksploatacija soli opada, Tuzla zadržava simbolički odnos prema soli, a Panonska jezera, jedinstvena slana jezera, postala su atrakcija koja privlači turiste iz zemlje i inostranstva. Tuzla je takođe poznata po svojoj multikulturalnosti i etničkoj različitosti. Grad je kroz svoju istoriju bio pod vlašću mnogih carstava, uključujući Rimsko, Osmanlijsko i Austro-Ugarsko, što je oblikovalo njegovu arhitekturu, običaje i tradicije. Džamije, crkve i sinagoge čine jedinstvenu sliku grada, koji je kroz vekove bio mesto tolerancije i međusobnog poštovanja među različitim narodima.
Tuzla je, uprkos svim izazovima, grad koji se razvija i modernizuje. Među značajnim institucijama grada, Univerzitet u Tuzli igra ključnu ulogu u obrazovanju mladih ljudi, a njegovi studenti doprinose intelektualnom i kreativnom životu grada. Kulturna scena Tuzle takođe je bogata i raznolika, sa brojnim umetničkim festivalima, književnim događanjima i muzejima. Ovaj grad je živa slika koja spaja prošlost i sadašnjost, čuvajući tradiciju dok gleda u svetlu budućnost.
