Gojaznost je hronično zdravstveno stanje koje se karakteriše prekomernim nakupljanjem telesne masti, što može negativno uticati na zdravlje. Najčešće se određuje pomoću indeksa telesne mase (BMI), gde se vrednosti preko 30 smatraju gojaznošću.
Pandemija gojaznosti se širi svetom, a do 2050. godine očekuje se da će broj gojaznih osoba dostići dve milijarde. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu. Ovaj alarmantni trend zahteva hitne mere i podizanje svesti o opasnostima koje gojaznost nosi sa sobom.
Gojaznost je postala jedan od najvećih problema savremenog društva. Statistika ukazuje da se svet suočava sa pandemijom gojaznosti, a predviđanja stručnjaka su da će do 2050. godine broj gojaznih osoba dostići čak dve milijarde. Ovaj problem pogađa sve starosne kategorije, a situacija u Srbiji podjednako je alarmantna.
Doktorka Biserka Obradović objasnila je da se gojaznost definiše preko indeksa telesne mase (BMI), koji se dobija kao odnos težine i kvadrata visine.
- Normalna telesna težina je kada je BMI do 25, prekomerna telesna težina je kada se BMI kreće od 25 do 30, a osoba je gojazna kada BMI prelazi preko 30. Tada se daje dijagnoza E66 – govori dr Obradović.
Sve više gojaznih u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.
- Nažalost, sve češće prilikom sistematskih pregleda ustanovljavamo da ljudi imaju dijagnozu E66. U Univerzitetsko-kliničkom centru Srbije (UKCS) godišnje se pregleda do 4.000 pacijenata zbog problema povezanih sa gojaznošću – kaže za Blic Obradović.
Šta je gojaznost
- Normalna telesna težina: BMI do 25
- Prekomerna telesna težina: BMI od 25 do 30
- Gojaznost: BMI preko 30 (dijagnoza E66)
Uzroci i vrste gojaznosti
Prema rečima doktorke Obradović, nezdrava ishrana je ključni faktor gojaznosti.
Većina zaposlenih nema vremena da pripremi zdrav obrok kod kuće i neretko se oslanja na pekarske proizvode i brzu hranu koji su puni mastima i ugljenim hidratima, što dodatno doprinosi prekomernoj telesnoj težini. Mnogi ne planiraju ishranu unapred i ne nose zdrave obroke na posao. Manjak fizičke aktivnosti je drugi veliki problem.
Nedostatak kretanja u modernom društvu postao je ozbiljan zdravstveni problem. Ljudi provode sate sedeći pred računarom ili televizorom, dok su nekadašnje svakodnevne aktivnosti, poput šetnje ili vožnje bicikla, svedene na minimum. Deca su sve manje fizički aktivna, provodeći više vremena uz elektronske uređaje, što dodatno doprinosi povećanju telesne mase od ranog detinjstva.
Ona je istakla da postoje različiti tipovi gojaznosti.
- Jedan je ginoidni (ženski) tip gojaznosti koji podrazumeva da se masne naslage pretežno skupljaju u predelu kukova i butina i stvaraju “oblik kruške”. Drugi je androidni (muški) tip gojaznosti koji podrazumeva nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka, što je povezano sa povećanim rizikom za dijabetes, arteriosklerozu, hipertenziju, srčana oboljenja i moždani udar – upozorava Obradović.
Gojaznost i pridružene bolesti
Kako je objasnila, gojazne osobe imaju više verovatnoće da dobiju neke od pridruženih bolesti.
- Stručne analize ukazuju da je gojaznost direktno povezana sa više od 200 zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, hipertenziju i neka maligna oboljenja – objašnjava za Blic doktorka Biserka Obradović.
Pored fizičkih komplikacija, gojaznost može izazvati i ozbiljne psihološke probleme. Osobe koje se bore sa viškom kilograma često se suočavaju sa društvenom stigmatizacijom, što može dovesti do depresije, anksioznosti i problema sa samopouzdanjem. Deca i adolescenti koji su gojazni često su meta vršnjačkog nasilja, što dodatno može pogoršati njihovo emocionalno stanje.
Bolesti koje se mogu javiti kod gojaznih osoba:
- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
- Bolesti krvnih sudova
- Moždani udar i infarkt miokarda
- Dijabetes (šećerna bolest)
- Maligna oboljenja
- Arterioskleroza
- Kamen u žuči
- Depresija
- Anksioznost
Da li je gojaznost doživotna bolest i kako se leči
Iako se gojaznost često definiše kao hronična bolest, ona se može lečiti uspešno.
- Gojaznost nije nepovratno stanje, ona se može lečiti, ali je ključ u pravilnoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Kontrola telesne mase nije samo estetsko pitanje, već je od presudnog značaja za zdravlje. Postepeno i kontrolisano mršavljenje je najbolji način, uz savet nutricioniste i prilagođenu fizičku aktivnost – kaže doktorka Obradović.
Lečenje gojaznosti zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare raznih specijalnosti. Prof. dr Snežana Polovina, šef Ambulante za gojaznost UKCS, naglašava da se pacijentima ne savetuje samoinicijativno uzimanje lekova za mršavljenje.
- Postoje jasno definisani kriterijumi za uvođenje medikamentozne terapije. Gojaznost je hronična bolest i zahteva doživotno lečenje pod nadzorom stručnjaka – istakla je dr Polovina.
Kada promene loših životnih navika ne pomažu, a sve dijete i medikamentozna terapija ne daju rezultat, o trošku države omogućeno je i hirurško lečenje.
- Najčešća procedura je takozvana slim gastrektomija ili sužavanje želuca, sledi za njom čuveni baj pas, odnosno premošćavanje želuca. Rezultati se vide jako brzo, već posle nekoliko meseci. Posle godinu dana pacijenti dolaze do blizu normalne težine. Pacijenti koji su bili na insulinu, nemaju potrebu da ga uzimaju, hirurgija daje brze i održive rezultate – objašnjava hirurg dr Ognjan Skrobić sa Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS.
Kako sprečiti gojaznost:
- Pravilna ishrana sa kontrolisanim unosom kalorija
- Redovna fizička aktivnost
- Ograničavanje unosa slatkiša i prerađene hrane
- Smanjenje konzumacije alkohola (koji je visokokaloričan)
- Redovne kontrole kod lekara i nutricioniste
