Paul Aleksandar, poznat kao “čovek u gvozdenim plućima”, ostao je paralizovan nakon što ga je 1952. godine pogodila dečja paraliza. Ovaj događaj promenio je tok njegovog života, ograničivši njegovu pokretljivost na samo glavu, vrat i usta. Bio je u teškom stanju i bio je na ivici smrti sve dok lekari nisu pronašli rešenje koje mu je produžilo život – metalni sanduk koji je imao funkciju pluća.Ova mašina postala je vitalni deo njegovog svakodnevnog života, omogućavajući mu da diše i održava vitalne funkcije organizma. Zahvaljujući ovom uređaju, Paul je uspeo da preživi sedam decenija nakon što je ostao paralizovan.
Paul Aleksandar, poznat kao “Čovek u gvozdenim plućima”, preminuo je juče, ostavljajući iza sebe izuzetan primer izdržljivosti i otpornosti. Nakon što je kao dete preživeo dečiju paralizu, život mu je bio obeležen boravkom u gvozdenim plućima punih 70 godina, kako navodi zvanično saopštenje na njegovoj stranici.
Njegova neobična priča zabeležena je u biografiji “Tri minuta za psa: Moj život u gvozdenim plućima”, objavljenoj 2020. godine. Paul je takođe upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je najduže živela u gvozdenim plućima.
Kako je došlo do toga da Paul završi u ovom neobičnom “sanduku”? Sve je počelo leta 1952. godine, kada je imao samo šest godina i kada je otkrivena dečija paraliza. U to vreme, dečaka su smestili u uređaj nazvan “veštačka pluća”, gde je proveo ostatak svog života.
U to doba, dečija paraliza je odnela mnoge živote i ostavila mnoge nepokretne. Nedostatak medicinskog napretka tada je primorao lekare da koriste “gvozdena pluća” kao jedno od najefikasnijih sredstava borbe protiv ove bolesti.
Kada je Aleksandar imao samo šest godina, prijavio se svojoj majci sa prvim simptomima bolesti. Iako je medicinski tim savetovao lečenje kod kuće zbog nedostatka mesta u bolnici, nakon pet dana, dečak je izgubio motoričke funkcije i počeo da ima probleme s disanjem. Tako je započeo njegov život u gvozdenim plućima, okružen medicinskim osobljem i ograničenim pokretima.
Paul je živeo u tom metalnom “sanduku” sve do 11. marta ove godine, kada je preminuo. Iako je bio paralizovan od vrata nadole, to ga nije sprečilo da živi i ne odustaje.
Na pitanje novinara o tome kako provodi dane, Paul je odgovarao: “Radim sve što i normalan svet: operem zube, doručkujem, obrijem se i umijem, čitam, gledam televiziju i slikam…”
Godinama je koristio hvataljku kojom je upravljao pomoću zuba. Sa njom je držao četkicu za zube, okretao stranice knjiga i koristio računar…
BONUS TEKST:
U zabačenom delu galaksije, daleko od očiju i ušiju civilizacije, ležao je ogroman svemirski brod, zarobljen u okove tame i zaborava. Njegovo ime je bilo “Zvuk tišine”, a njegova sudbina bila je još misterioznija od njegovog imena.
“Zvuk tišine” bio je najveći svemirski brod koji je ljudski um ikada osmislio, projektovan za istraživanje najdubljih uglova univerzuma i otkrivanje tajni koje su ostale skrivene od ljudskog pogleda. Međutim, jednog kobnog dana, dok je brod putovao kroz nepregledne prostore svemira, došlo je do neočekivane katastrofe. Nešto je pošlo po zlu s navigacionim sistemima, a brod je izgubio sve veze sa spoljnim svetom. Bio je zarobljen u vrtlogu vremena i prostora, ostavljen da luta beskrajnim tamnim prostranstvima univerzuma.
Na brodu je bila mala posada, hrabra grupa istraživača i naučnika, suočena s izazovom koji nijedan čovek nije mogao zamisliti. Dok su dani prelazili u nedogledne noći, a godine postajale samo brojevi u morskim plavetnilima vremena, posada je očajnički pokušavala da pronađe izlaz iz beskrajnog lavirinta svemira.
Njihova borba za preživljavanje postala je legenda koja je kružila među zvezdama, priča o hrabrosti i odlučnosti ljudskog duha u suočavanju sa neizrecivim izazovima. Mnogi su pokušali da pronađu “Zvuk tišine”, ali nijedan trag nije vodio do izgubljenog broda. Bio je to kao da je nestao iz samog tkiva vremena, ostavljajući iza sebe samo pitanja i nagađanja.
Dok legenda o “Zvuku tišine” nastavlja da živi među zvezdama, ostaje misterija šta se zapravo desilo sa posadom i samim brodom. Da li su ikada pronašli put nazad kući ili su osuđeni da lutaju kroz beskrajna prostranstva svemira zauvek, to ostaje pitanje koje leži duboko u srcima svih koji su ikada čuli za ovu neobičnu priču izgubljenog svemirskog broda.
