U nastavku našeg današnjega članka, govorimo o jednoj ženi, a koja se zaputila u Afriku, sada već davne 2010 godine. Evo i njenih iskustava…
Masai pleme jedno je od najpoznatijih i najfascinantnijih plemenskih zajednica u Africi, a svojim načinom života, običajima i kulturom ne prestaju da intrigiraju svijet. Njihovi ratnici, poznati po visini, držanju i specifičnom načinu oblačenja, posebno su privlačni ženskoj populaciji. Mnoge žene iz Evrope, pa čak i iz Azije i Amerike, odlučile su da preokrenu svoj život i udaju se za pripadnike ovog naroda.
Jedna od njih je i Nemica po imenu Stefani.
– U Tanzaniju sam došla 2010. godine kao volonter sa organizacijom za zaštitu prirode. Plan je bio da ostanem šest meseci, ali sam se brzo zaljubila u zemlju, ljude, pa i u jezik. Naučila sam svahili i ostala godinu dana. Posle toga sam se pridružila projektu na Mafijaškom ostrvu, gde sam upoznala Sokoinea. Naš logor je bio mali, ali topao i pun duha. Tu smo se zbližili – priča Stefani.
Sokoine je radio kao čuvar u školi ronjenja. Njihova veza brzo je prerasla u ozbiljnu odluku – Stefani je ostavila svoj stari život i preselila se kod njega, u njegovu „bomu“, kako Masai nazivaju skup tradicionalnih kuća unutar jedne zajednice.
- – Kada me Sokoine pitao da li sam zaista spremna da napustim sve, znala sam da jesam. Ako nešto odlučim, niko me ne može zaustaviti. Imala sam tada 24 godine. Bila je to luda, ali iskrena odluka – priseća se.
Upoznala je celu njegovu porodicu: roditelje, bake, deke, sestre, braću, ukupno njih dvadeset. Bila je to svojevrsna ceremonija dobrodošlice, puna radoznalosti, ali i topline.
– Ljudi u Tanzaniji su izuzetno srdačni i gostoljubivi. A Masai posebno. Bila sam srećna što su me prihvatili – rekla je.
Sa njima živi i mužava sestra, koja se nakon smrti supruga vratila u porodični dom sa decom. Velika suša koja je pogodila region pre nekoliko godina uništila je stoku, a Stefani je odlučila da se snađe. Otvorila je Instagram stranicu i počela da izrađuje i prodaje ručno rađene hvatače snova i tradicionalne ukrase.
– U našem selu postoji muškarac koji ima osam žena. Moj muž i ja smo drugačiji. Verujemo u sopstvene izbore i ne radimo ono što nam ne leži srcu – iskrena je Stefani.
Otac njenog muža jednom je pokušao da mu nametne ženu, ali je Sokoine to odbio. Iako se u početku suočio sa negodovanjem, otac je na kraju prihvatio njegov izbor.
– Starija generacija vidi više žena kao prednost. To znači više ruku za posao – pojašnjava Stefani. Uloga muškaraca u plemenu je i danas vezana za zaštitu i snabdevanje. Muškarci kolju stoku, ali žene ne prisustvuju tome, jer se to smatra neprikladnim. Stefani sada ima svoje koze i uz pomoć drugih žena brine o njima. Imaju i magarce, ali ih ne broje – jer, kako kaže, veruju da to donosi nesreću.
Bez obzira na sve razlike, Stefani se trudila da u potpunosti prihvati i poštuje lokalne običaje, svjesna da prava ljubav i pripadnost prevazilaze kulturološke barijere.
