Vojin Ćetković je jedno od najomiljenijih lica naše glumačke scene, stekavši popularnost još od uloge fudbalera u kultnoj seriji “Porodično blago”. Njegova karijera, od tada pa do danas, bila je obilježena ne samo izvanrednim glumačkim umećem, već i integritetom i poštovanjem prema tradicionalnim vrednostima, čime je postao sinonim za pravog džentlmena.
Vojin Ćetković je rođen u patrijarhalnoj porodici, kao sin Slobodanke iz Kruševca i Čedomira Ćetkovića iz Kolašina, ime je dobio po svom dedi. U njegovom domu odrastao je uz mlađeg brata Bojana, koji je često bio izvor smeha i uspeha u porodici, što Vojin često ističe.
Iako je bio zaljubljenik u književnost, Vojin se odlučio za studije glume, pod snažnim uticajem svog rođaka Milovana, filmskog režisera, koji je, nažalost, iznenada preminuo u 54. godini. Početak glumačke karijere Vojin je ostvario u Kruševačkom pozorištu, a profesionalni uspon doživeo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Upisom na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1996. godine. Prvu televizijsku ulogu ostvario je u filmu “Raj” Petra Zeca 1993. godine, a prvu glavnu ulogu imao je u filmu “Zona Zamfirova” 2002. godine, gde je tumačio lik Manea. Međutim, postao je široj publici poznat po ulozi Gorana Branda Gagića u TV seriji “Porodično blago”.
Pre braka sa Slobodom Mićalović, Vojin je bio oženjen voditeljkom Natašom Milovanović. Njihova ljubav nije opstala, a nakon razvoda, Nataša se preselila u Pariz, gde i danas radi u Kulturnom centru Ambasade Srbije. Vojin je otkrio da je Nataša imala značajnu ulogu u njegovom životu pre braka sa Slobodom, ali i da su razdvojeni kao prijatelji.
Pravu ljubav Vojin je pronašao pored Slobode Mićalović. Par se venčao 12. maja 2008. godine, a razlika u godinama između njih se pokazala kao pun pogodak. Sloboda i Vojin su se godinama borili za potomstvo, ali bezuspešno. Kroz komplikovane trudnoće i teške trenutke, njihova ljubav je jačala. Sloboda je zatrudnela bliznakinjama zahvaljujući čudotvornoj lozi sa Hilandara, što je bio neverovatan trenutak za celu porodicu.
Vojin i Nebojša Glogovac bili su bliski prijatelji, gotovo kao braća. Nakon Glogovčeve smrti, Vojin je proživeo teške trenutke i dugo vremena nije mogao da govori o svom prijatelju. Njih dvojica su delili ne samo profesionalne uspehe, već i privatne radosti i tuge, a Glogovac je uvek bio podrška i oslonac Vojinu u teškim trenucima.
Ćetković je istakao da je Glogovčev odlazak ostavio veliku prazninu u njegovom životu, ali da je podrška porodice i prijatelja bila od velikog značaja u prevazilaženju tog gubitka. Nakon tog perioda, Vojin se vratio radu i posvetio se svojoj karijeri s još većom strašću i posvećenošću.
