Krah braka je ozbiljan i emotivno bolan proces koji se javlja kada brak postane nepovratno narušen i ne može da se obnovi. To je trenutak kada partneri, uprkos pokušajima da reše nesuglasice ili probleme, donesu odluku da je njihov odnos gotov i da više ne postoji osnov za nastavak zajedničkog života. Krah braka može biti rezultat niza faktora i može imati dubok uticaj na sve uključene – partnera, decu, porodicu i prijatelje.
Srpski psihoterapeut i autor brojnih knjiga o psihologiji ljubavi, dr Zoran Milivojević, otkrio je ključne uzroke nesrećnih brakova i podelio savete koji mogu pomoći parovima da izbegnu probleme u vezi.
“Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom,” poručuje Zoran Milivojević, koji godinama vodi ordinacije u Beogradu i Ljubljani, a među njegovim klijentima su i bračni parovi koji dolaze na terapije kako bi unapredili svoje međuljudske odnose. Dr Milivojević ističe da, iako ljubav igra ključnu ulogu, pre nego što se upustimo u vezu, moramo razmotriti mnoge druge aspekte koji čine temelj stabilnog partnerstva.
“Osoba koju volim i veza,” objašnjava Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana, “dve su odvojene kategorije.” Često se, prema njegovim rečima, dešava da ljudi koji se zaista vole nisu u mogućnosti da izgrade stabilan odnos jer se njihovi pogledi na vezu drastično razlikuju. On savetuje da, kada birate partnera, ne gledate samo na emocije, već i na njegove stavove prema deci, odgoju, odnosu sa roditeljima, novcu, radu, pa čak i prema seksu.
“Zaljubljenost u početku može izgledati kao savršen temelj veze, ali kasnije, kada su prošli prvi trenuci euforije, mnogi parovi suočavaju se s problemima, naročito kada nedostatak seksa postane izvor frustracija,” kaže Milivojević. On ukazuje i na važnost razumevanja partnerovih emocionalnih granica, poput ljubomore, koja u početku može biti prikrivena, ali vremenom postaje ozbiljan problem. “Ljubomoran partner često misli da ne zaslužuje da bude voljen ili se boji da će ponovo biti povređen,” objašnjava.
Milivojević takođe upozorava na kulturološke razlike u shvatanju ljubavi, ističući da u mnogim delovima sveta, kao što je Azija i Afrika, ljubav nije shvaćena kao romantičan cilj, već kao sredstvo koje pomaže u izgradnji zajedničkog života i opstanka. “Za njih ljubav je više racionalna, zasnovana na međusobnom poštovanju i podršci, dok kod nas često ljubav postaje ideal, pa se ljudi gube u potrazi za nečim što možda i ne postoji,” naglašava dr Milivojević.
Iako drži do kulturnih razlika, Milivojević naglašava da bi trebalo da se pridržavamo realnijeg pristupa u izgradnji odnosa. Upozorava da je sve više brakova koji se raspadaju, dok samo mali broj ljudi u braku zaista nalazi sreću. Takođe, ističe zabrinjavajući trend u kojem žene u kasnim 30-im godinama često nisu pronašle partnera, jer imaju nerealna očekivanja. Ovo, prema njegovim rečima, ima dugoročne posledice na društvo, jer se broj dece smanjuje, što vodi ka demografskim problemima.
Kao neko ko je prošao kroz slične izazove, dr Milivojević priznaje da je i on bio prepun zabluda, ali da je tek oko 40. godine uspeo da uspostavi stabilnu i srećnu vezu. Danas, u 59. godini, živi u skladu sa svojim savetima, uživajući u ispunjenom emotivnom životu. Na pitanje o tome da li treba oprostiti prevaru, odgovara: “Mi savetujemo da se prevara oprosti ako partner iskreno prizna svoj postupak, osudi ga, i pokaže spremnost da se menja i ostane u vezi.”
Kroz svoja iskustva i savete, Milivojević pokušava da pomogne parovima da izbegnu česte greške u vezama i izgrade stabilne i zadovoljavajuće odnose.
