Danas se u pravoslavnoj tradiciji obeležava uspomena na Svetu mučenicu Ariadnu, hrabru hrišćanku iz drugog veka, koju narod posebno poštuje kao zaštitnicu potlačenih i ugnjetavanih.
Njeno ime se povezuje sa istrajnošću u veri i sa sposobnošću da ostane nepokolebljiva i onda kada joj je život bio ugrožen. Vernici veruju da se upravo na njen dan treba pomoliti za zaštitu, za duhovni mir i za snagu u borbi protiv nepravde.
Ariadna je živela u doba cara Hadrijana, u periodu kada je hrišćanstvo bilo tek u povoju i kada su mnogi zbog svoje vere završavali na mukama. Kao devojčica postala je robinja u kući bogatog vlastelina. U tom okruženju morala je da trpi svakodnevne obaveze i težak položaj, ali ono što je nju činilo drugačijom od ostalih robova bila je vera u Hrista. U njenom srcu postojala je snaga i nada koja je dolazila iz Evanđelja, pa je i u ropstvu čuvala slobodu duše.
- Predanje govori da je gospodar, nakon rođenja svog sina, priredio veliko slavlje i odlučio da u znak zahvalnosti prinese žrtvu idolima. Na tom obredu su morali da prisustvuju svi njegovi robovi. Dok su se drugi pokoravali i prihvatali običaj, Ariadna je odlučno odbila da učestvuje. Time je razbesnela svog gospodara, jer je njen stav bio shvaćen kao prkos i neposlušnost.
Vlastelin je od nje zahtevao da se odrekne svoje vere, ali Ariadna nije želela da se pokloni tuđim bogovima. Njen odgovor bio je jasan i hrabar: nije mogla da se odrekne Boga kome je poverila svoj život. To je izazvalo njegovu osvetu. Naredio je da bude zatvorena i mučena, nadajući se da će tako slomiti njenu odlučnost. Iako je prošla kroz strašna iskušenja, mlada devojka nije posustajala. Njena vera, umesto da oslabi, postala je još jača.
Posle dužeg vremena provednog u tamnici, gospodar je doneo odluku da je pusti, ali ne iz milosrđa, već iz prezira. Smatrao je da će je javno poniženje i sloboda bez zaštite biti gora kazna nego zatvor. Međutim, ubrzo se predomislio i poslao svoje ljude da je pronađu i vrate. Ariadna je tada krenula da beži, ali kada je ugledala poteru koja joj se približava, u očajanju se obratila Bogu.
Tada se, prema predanju, dogodilo čudo. Na njenom putu pojavila se velika stena koja se iznenada otvorila i pružila joj utočište. Ariadna je ušla unutra, a stena se zatvorila za njom, sakrivši je od progonitelja. Gonioce je to toliko zbunilo da su među sobom počeli da raspravljaju da li da pokušaju da razvale kamen. Nesloga je ubrzo prerasla u sukob, pa su se međusobno sukobili i poubijali.
- Hrišćani veruju da je nakon tog događaja Ariadna otišla Bogu, ostavši zauvek simbol postojanosti i vere. Njeno ime se priziva u molitvama onih koji su u životu poniženi, obespravljeni ili nemoćni. Ona je primer da hrabrost ne zavisi od snage tela, već od snage duha i vernosti sopstvenim uverenjima. Ljudi i danas veruju da se molitvom upućenom Ariadni mogu izboriti sa sopstvenim nevoljama i pronaći unutrašnji mir.
Na ovaj dan crkva se seća i Svetog Evmenija sa Krita, poznatog po tome što je pomagao bolesnima i lečio i najteže bolesti snagom molitve i čvrstom verom. Njegov život je posvećen služenju drugima, a uspomenu na njega vernici obeležavaju kao sećanje na čoveka koji je svoje darove koristio da donese utehu i zdravlje. Njegova ličnost upotpunjuje značaj današnjeg praznika, jer pokazuje kako se vera ne izražava samo kroz mučeništvo, već i kroz služenje bližnjem.
U zajedničkom sećanju na Ariadnu i Evmenija nalazi se poruka koja i danas ima snagu. Oni su simboli vere i saosećanja, hrabrosti i posvećenosti, i kao takvi predstavljaju svetionik ljudima koji prolaze kroz iskušenja. Njihovi životi svedoče da i u najmračnijim vremenima postoji svetlost koja dolazi iz duhovne istrajnosti.
Za vernike, ovaj praznik nije samo podsećanje na davna vremena, već i poziv da u svakodnevnom životu pronađu snagu da se bore protiv nepravde, da istraju u iskušenjima i da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Sećanje na Svetu mučenicu Ariadnu i Svetog Evmenija inspiriše ljude da ostanu verni veri, da se ne povinuju pritiscima i da svojom postojanošću grade svet u kome ljubav i istina imaju poslednju reč.
