Bosanski pevač Muhamed Mujkavnoić je preminuo 2015. godine u 74. godini posle moždanog udara, a mnogi su ubeđeni da je umro od tuge zbog velike porodične tragedije, kada je ostao bez oba sina. Muhamed je bio prvi glas Bosne, a odrastao je u šesetočlanoj porodici, a uz braću i sestre uvek je pevušio. Njemu kao detetu je bila predviđena blistava pevačka budućnost, a svoj glas i talenat je pokazivao u školskim i amaterskim takmičenjima mladih pevača na kojima je često osvajao nagrade.
Zatim se desilo značajno amatersko takmičenje pevača pod nazivom “Tražimo nove zvezde” koje se dešavalo kroz deset gradova, a sa finalima u Sarajevu. Na svim pojedinačnim i na finalnom nastupu Muhameg je pobedio, a sa titulom najtalentovanijeg mladog pevača dobio je priliku snimanja arhivski snimkaa za Radio Sarajevo, kao i ploču. Pa je 1969. godine sa dve numere se predstavio na festivalu jugoslovenske narodne muzike “Ilidža” sa pesmom “proklet da je život celi”. Zbog naziva ove pesme mnogi misle da je urekao svoju sudbinu i promenio joj tok, tako da ona postane tragična.
U njegovom životu najveća vrednost i svetinja je bila njegova porodica, i sinovi Damir i Igor i supruga Biljana. Pa kada je pomislio da je na najbolji način iskoristio život, ostvario srce svoga doma, skladnu i uspešnu porodicu, desio mu se najteži i najbolniji događaj u životu. On je izgubio sina Damira, inženjera i uspešnog mladog čoveka koji je stradao u saobraćajnoj nesreći. Skrhanog do bila nedugo zatim je dočekala ga je naredna vest tuge, ostao je bez sina Igora, inženjera, sportite, rukometaša koji je preminuo na kondicionom treningu. Mnogi su govorili da nije preboleo smrt brata sa kojim je bio mnogo povezan.
