Prema doktoru, svi zdravstveni problemi mogu se povezati sa stanjem crevaDa bi se održala dobra probava, preporučuje se unos 30 grama vlakana dnevno. Međutim, lekar upozorava da prebrzo uvođenje vlakana u ishranu, naročito kod ljudi koji na to nisu navikli, može izazvati neprijatne simptome. Takođe, ističe direktnu vezu između opšteg zdravlja našeg tela i zdravlja naših creva.
- Zbog nezdrave prehrane, ubrzanog načina života i nedostatka tjelesne aktivnosti, sve veći broj ljudi ima problema s probavom. Ovi problemi češće su prisutni u ljetnim mjesecima. Kao rezultat toga, koji je početni pristup rješavanju posljedica ovih pitanja?
Važnost dnevnog unosa 30 grama vlakana istaknula je dr. Zoe. Šokantno, istraživanja pokazuju da nevjerojatnih 91% ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu ne zadovoljava svoje potrebe za vlaknima. Nažalost, ovo nije izoliran problem i proteže se izvan Ujedinjenog Kraljevstva. Prehrana bogata vlaknima povezana je sa smanjenim rizikom od razvoja bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka crijeva.
Kako biste postigli svoje ciljeve s vlaknima, ona preporučuje da u svoju jutarnju rutinu dodate zdjelice jogurta bogate hranjivim tvarima punjene cjelovitim žitaricama, voćem, orašastim plodovima i sjemenkama. Druga je mogućnost da za ručak uživate u zasićenoj salati od graha. Ipak, savjetuje oprez pri naglom povećanju unosa vlakana, osobito onima koji na to nisu navikli, jer može dovesti do neželjenih simptoma. Nadalje, on ističe korelaciju između našeg općeg blagostanja i stanja zdravlja naših crijeva.
Od iznimne je važnosti pružiti potporu svom imunološkom sustavu s obzirom na činjenicu da se veliki dio, oko 70 posto, naših imunoloških stanica nalazi u našim crijevima. Služeći kao zaštitna barijera, crijevna stijenka učinkovito sprječava ulazak štetnih mikroorganizama u tijelo, a taj obrambeni mehanizam dodatno jača širok spektar imunoloških stanica. Naziva se crijevnom sluznicom, a posjeduje veću gustoću antitijela od bilo koje druge regije u vašem tijelu. Kao rezultat toga, reagira na ozljedu ili infekciju bez nanošenja štete zdravom tkivu”, zaključila je.
BONUS TEKST:
Višnje su voće iz porodice ruža (Rosaceae) i poznate su po svojoj karakterističnoj kiselkastoj aromi i crvenoj boji. Postoji nekoliko vrsta višanja, ali najčešće se koriste obično višnje (Prunus cerasus) koje se često uzgajaju i konzumiraju širom sveta. Ovaj tekst će se baviti poreklom, nutritivnim vrednostima, zdravstvenim koristima, kulinarskom upotrebom, i gajenjem višanja.
Poreklo i Istorija
Višnje su autohtone za Evropu i zapadnu Aziju, ali se njihovo gajenje proširilo na druge delove sveta. Ove biljke su uzgajane od antičkih vremena. Smatra se da su višnje bile poznate još starim Grcima i Rimljanima, a čak su bile i deo tradicionalnih lekova u različitim kulturama. Tokom srednjeg veka, višnje su se uzgajale u evropskim vrtovima i koristile u raznim jelima, slatkišima i napicima.
Nutritivni Profil
Višnje su bogate raznim hranljivim materijama koje doprinose njihovoj popularnosti kao zdravom dodatku ishrani. Uobičajeni sastav za 100 grama višanja uključuje:
- Kalorije: 50 kcal
- Proteini: 1 g
- Masti: 0.3 g
- Ugljeni hidrati: 12 g
- Dijetalna vlakna: 2 g
- Vitamin C: 10 mg (oko 15% dnevnih potreba)
- Vitamin A: 640 IU
- Kalijum: 173 mg
Osim ovih osnovnih hranljivih materija, višnje su bogate antioksidansima poput antocijanina, koji im daje crvenu boju i ima brojna korisna svojstva za zdravlje.
Zdravstvene Koristi
1. Bogate Antioksidansima
Višnje su poznate po visokom sadržaju antioksidansa, posebno antocijanina i vitamina C. Ovi antioksidansi pomažu u neutralisanju slobodnih radikala u telu, čime se smanjuje oksidativni stres koji može doprineti razvoju hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti i rak.
2. Protivupalna Svojstva
Antocijanini u višnjama imaju snažna protivupalna svojstva. Studije su pokazale da konzumacija višanja može pomoći u smanjenju upala i bolova povezanih sa artritisom i gihtom. Pijenje soka od višanja često se preporučuje sportistima za smanjenje bolova i ubrzanje oporavka nakon intenzivnih fizičkih napora.
3. Poboljšanje Kvaliteta Sna
Višnje prirodno sadrže melatonin, hormon koji pomaže u regulaciji ciklusa spavanja. Konzumacija soka od višanja može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna i ublažavanju simptoma nesanice.
4. Podrška Zdravlju Srca
Zahvaljujući visokim nivoima kalijuma i antioksidansa, višnje mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Kalijum pomaže u balansiranju nivoa natrijuma u telu, što je ključno za održavanje zdravog krvnog pritiska.
5. Regulisanje Probave
Višnje su dobar izvor dijetalnih vlakana koja pomažu u regulisanju probave i sprečavanju opstipacije. Vlakna takođe igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja crevne flore.
Kulinarska Upotreba
Višnje se koriste u raznim kulinarskim aplikacijama, od deserta do pića i sosova. Njihova kiselkasta aroma čini ih idealnim za upotrebu u slatkim i slanim jelima.
1. Deserti
Najčešća upotreba višanja je u pripremi deserata poput pita, kolača, džemova, i kompota. Višnjeva pita, na primer, je klasik u mnogim kuhinjama i omiljeni desert u mnogim domaćinstvima.
2. Pića
Višnje se koriste za pripremu sokova, sirupa, likera, i vina. Sok od višanja je popularan zbog svojih osvežavajućih svojstava i zdravstvenih benefita.
3. Sosovi i Marinade
Kiselkasti ukus višanja odlično se slaže sa mesom, posebno sa svinjetinom i divljači. Višnje se koriste za pripremu sosova i marinada koje dodaju dubinu i složenost ukusima jela.
Gajenje Višanja
Gajenje višanja zahteva određene klimatske uslove i pažljivu negu. Višnje preferiraju umerenu klimu sa hladnim zimama, koje su neophodne za uspešno mirovanje biljke.
1. Sadnja
Višnje se najčešće sade u jesen ili proleće. Potrebno im je sunčano mesto sa dobro dreniranim tlom. Pre sadnje, preporučuje se priprema tla dodavanjem organskog materijala i proverom pH vrednosti.
2. Zalivanje i Đubrenje
Višnje zahtevaju redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, ali preterano zalivanje može dovesti do problema sa korenjem. Đubrenje se vrši u proleće i početkom leta, koristeći đubriva bogata azotom.
3. Rezidba
Rezidba je važna za održavanje zdravlja i produktivnosti biljke. Preporučuje se rezidba u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što biljka počne da pupi.
4. Zaštita od Štetočina i Bolesti
Višnje su podložne napadima štetočina kao što su voćne muve i bolesti poput truleži plodova. Redovna inspekcija biljaka i primena odgovarajućih tretmana može pomoći u prevenciji i kontrolisanju ovih problema.
Zaključak
Višnje su ne samo ukusno voće već i bogat izvor hranljivih materija koje doprinose opštem zdravlju. Njihova raznovrsna upotreba u kulinarstvu, zajedno sa njihovim zdravstvenim koristima, čini ih cenjenim voćem u mnogim kulturama. Sa pravim uslovima i negom, gajenje višanja može biti nagrađujuće iskustvo za svakog baštovana.
