Mi se danas malo vraćamo malo u ratne 90 godine prošloga vijeka, kada je u bivšoj Jugoslaviji buktao građanski rat….
U današnjem članku vam donosimo priču jednog novinara koja je ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu, ali i u životima onih koji su je čuli. Tokom svoje misije u Bosni i Hercegovini 1992. godine, dok je izveštavao o ratu za italijansku državnu televiziju RAI, zatekao se u ruševinama jednog sirotišta. Među razorenim zidovima, dimom ispunjenim hodnicima i plačem male dece, spazio je devojčicu od svega godinu i po dana. Taj trenutak, kako je kasnije govorio, zauvijek mu je promenio život.
Franko Di Mare, italijanski novinar i ratni izveštač, ostavio je dubok trag u svetu medija, ali jedno humano delo izdvojilo ga je kao čoveka izuzetnog srca – spasavanje i usvajanje devojčice iz ratnog Sarajeva. U trenutku dok je bomba pogodila sirotište, Franko je video oči te devojčice. Bez ijedne izgovorene reči, rodila se neraskidiva veza – instinktivna, iskonska, snažna. Iako je bio izveštač, tog dana je postao nešto mnogo više – postao je otac.
Uz pomoć Crvenog krsta i uprkos brojnim birokratskim preprekama, uspeo je da je izvede iz ratnog pakla i odvede u novi život – u Italiju. Devojčica je dobila ime Stela i postala je svetlost u njegovom životu. Kasnije je govorio da je tada imao 35 godina i da ga je upravo ona “spasila”. Zahvaljujući njoj, upoznao je veru i počeo da veruje da Bog zaista postoji. Stela je bila njegov oslonac, snaga, tiha inspiracija – dokaz da ljubav prevazilazi granice krvi, porekla i nacionalnosti.
Njegov brak sa suprugom Alesandrom kasnije se raspao, ali su ostali bliski i posvećeni roditelji. Zajedno su brinuli o Steli, koja je odrasla daleko od očiju javnosti, po želji roditelja. Danas, Stela ima oko 35 godina, diplomirala je ekonomiju i živi miran, ispunjen život.
Svoje iskustvo i neobičan put do očinstva Franko je pretočio u dirljivu knjigu „Ne pitaj zašto”. To nije obična autobiografija – već svedočanstvo o ljudskosti, hrabrosti, ranjivosti i snazi ljubavi u najmračnijim vremenima. Pisao je o tome da ljubav nije racionalna – da jednostavno „osetiš” kad nekoga treba da voliš. Ne znaš zašto, i ne pokušavaš da objasniš. Jednostavno znaš.
Franko se sa velikom nežnošću sećao vremena provedenog u Sarajevu. Govorio je da su ga ulice tog napaćenog grada oblikovale kao čoveka, i da su njegovi duhovni koreni podjednako bili u Napulju i Sarajevu. Duboko ga je dirnula solidarnost među ljudima, njihova snaga i ljubav prema životu i uprkos svemu.
Franko Di Mare preminuo je 17. maja 2024. godine, u 68. godini, posle duge borbe sa mezoteliomom, opakom bolešću o kojoj retko kada javno govorio. Njegova smrt ostavila je duboku prazninu, posebno u srcu Stele – devojčice kojoj je dao dom, ljubav i šansu za novi život.
U knjizi je zabeležio i jedan od najdirljivijih momenata – kada su ga pitali zašto je usvojio dete iz Sarajeva. „Ne mogu vam objasniti,” odgovorio je. „Mogao bih navesti hiljadu razloga, ali nijedan ne bi bio pravi. Samo sam znao da je moje.” A kada ga je urednica upitala da opiše prvi susret sa ćerkom, samo je kratko rekao: „Ne pitaj me za razlog.”
Ova priča nije samo o ratu, ni o usvajanju. Ona je priča o snazi ljudskog srca, o sposobnosti da se voli bez granica, o tome kako jedan čovek može promeniti sudbinu drugog – i sebe. Franko Di Mare nije bio samo novinar. Bio je simbol nade. Bio je otac. Bio je čovek.
