Ljiljana Jakšić, poznata glumica koju domaća publika već decenijama poznaje po talentu i toplini, ostvarila je u poznim godinama ono što joj je bilo najveća životna želja – postala je majka. U 52. godini života, njen svet se iz korena promenio dolaskom ćerke Darije, devojčice zbog koje je, kako sama kaže, vredelo čekati ceo jedan život.
Njena životna priča nije bila laka. Od ranog detinjstva, Ljiljana je bila suočena sa porodičnim problemima, rastankom roditelja i emocionalnim teretom koji je nosila kroz mladost i odrastanje. Ipak, upravo kroz te izazove izrasla je u ženu sa dubokom empatijom i čvrstim uverenjem da ljubav i bliskost sa detetom mogu preoblikovati svaki bol iz prošlosti.
- Kao mala, oslanjala se isključivo na majku, ženu čije prisustvo i snaga su joj bili oslonac i svetionik kroz najtamnije dane. Iz te veze naučila je koliko majčinska podrška može da spasi i koliko je nežnost važna kada se dete oseća ranjivo. Upravo zbog toga, Ljiljana je godinama u sebi nosila želju da i sama jednom postane majka – neko na koga će se jedno biće moći osloniti bez zadrške.
Vreme je prolazilo, ali san o detetu nije slabio. Uprkos godinama i svesna svih fizičkih i emocionalnih izazova, odlučila je da pokuša. U 48. godini, donela je hrabru odluku da započne proces veštačke oplodnje. Nije bilo lako. Suočila se sa strepnjom, dugim danima iščekivanja, nepodnošljivom neizvesnošću i sopstvenim sumnjama. Ali želja da rodi, da voli i gaji – bila je veća od svega.
Kada je saznala da je trudna, sve brige i sumnje su nestale. Radost koju je tada osetila bila je, kako kaže, potpuno nova vrsta emocije – prožeta nežnošću, strahom, ali i dubokim mirom. Znala je da Darija neće imati oca, ali je takođe znala da će se potruditi da joj ništa ne nedostaje. Odlučila je da bude i majka i otac, oslanjajući se na svoju snagu, svoja sećanja, i ono što je naučila kroz sopstveno detinjstvo.
- Iako je javna ličnost, Ljiljana je od početka bila odlučna da zaštiti privatnost svoje ćerke. Nije želela da Darija odrasta pod svetlima reflektora, niti da nosi teret tuđe pažnje. U njenom domu vlada mir, ljubav i rutina koja se vrti oko deteta. Glumačka karijera je i dalje prisutna, ali roditeljstvo je postalo njena glavna uloga.U jednom intervjuu, otvorila se i priznala svoje najveće strahove. Ponekad je plašilo to što Darija nema očinsku figuru, ali veruje da je dosledna, iskrena i bezuslovna ljubav majke nešto što može ispuniti i najdublje emocionalne potrebe. Ljiljana svakog dana dokazuje sebi i drugima da nije potrebno biti savršen, već prisutno i istinski voljeno biće.
Svakodnevica joj je sada oblikovana kroz oči njene ćerke. Svaki dan donosi nove izazove, ali i mnogo smeha, igre, pitanja, odgovora i malih pobeda. Ljiljana koristi sve što je naučila kroz sopstveni život kako bi Dariji bila najbolji mogući vodič. Ne skriva ranjivosti, ali pokazuje da i one mogu biti izvor snage.
Njena priča nije samo priča o majci u poznim godinama – to je priča o istrajnosti, veri u sebe i hrabrosti da se ide protiv očekivanja. Ona je primer da je moguće krenuti ispočetka, da godine ne znače kraj snova, i da ljubav nema rok trajanja. U društvu koje često postavlja granice i norme, Ljiljana ih je svojim primerom srušila – tiho, dostojanstveno i sa osmehom.
Danas, kada se govori o njoj, ne govori se samo o glumici, već i o ženi koja je ispunila svoj san i pokazala kako izgleda ljubav koja ne poznaje prepreke. Kroz svoju priču, ona podseća sve žene da nikada nije kasno da postanu ono što su oduvek želele – majke, borci, heroji svoje dece.Na kraju, ono što najviše inspiriše jeste poruka koju živi svakog dana: da je ljubav temelj svega. Ljubav koja prihvata, podiže, leči i vodi. Ljubav koju sada nesebično daje svojoj ćerki, i kroz koju je i sama pronašla sebe.
