Mnogo j priča koje su do sada ispričane vezano za lokalne pekare, a skoro njih 90% nisu nimalo lepe, te je ljudi uglavnom povezuju sa jako nekvalitetnom i jevtinom hranom, te velikom dozom nehigijene. Međutim, to su samo nagađanja, jer jednostavno nikada nećemo saznati šta se zapravo dešava iza zatvorenih vrata.
Međutim, danas vam donosimo iskustvo Nevene G, koja ima 27 godina, i koja je sa svojim dečkom Slavišom G, poslednjih par godina radila, u jako velikim brojem pekara, ali i restorana. Naime, njena iskustva nisu nikako dobra, jer kada je obišla 6 beogradskih pekara, uvek se javljao skoro isti problem.
“Ti bureci od 100 dinara i pice od 120 koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gamižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš. Strpljivo sam čutala do sada, ali ne mogu, moram da prokomentarišem nešto u vezi sa ovom kritikom na račun menze. Imala sam to zadovoljstvo da jedan period života radim u pekarama, a otprilike u isto vreme moj bivši momak je radio u nekoliko restorana kao kuvar.” Kako sama kaže, u tim situacijama od tempa i obima posla, samo rasteraju rukom buba švabe i nastave i dalje sa svojim poslom.
Također je rekla da joj je dečko radio i u restoranima, i nije bilo puniobolja situacija. “Savetovao me je od srca da nikada ne jedem tamo, jer se namirnice čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, domaćice znaju kako to onda može da izgleda, ništa ne sme da se baci da se gazda ne baci u trošak), služe suhomesnate proizvode sa isteklim rokom, i još svašta nešto”
