U današnjem članku želim da vam ispričam priču o Zinaidi Kirijenko Širokova, glumici koja je tokom svoje bogate karijere ostala uzor mnogima, uprkos svim izazovima. Njen život bio je ispunjen ljubavlju, posvećenost porodici i poslu, a kroz svoju karijeru i van nje, bila je simbol ozbiljnosti, skromnosti i lične integriteta.
Zinaida je odrasla u Mahačkali, u porodici koja nije bila obična. Njen otac, plemićkog porekla, bio je uspešan sve do 1938. godine, kada je uhapšen i poslat u radni logor zbog optužbi za „proneveru socijalističke imovine“. Majka Aleksandra bila je žena koja je imala mnogo uloga – od radnice u fabrici za konzerviranje ribe, do instruktorke jahanja.
Njihova kuća bila je ispunjena ljubavlju, iako Zinaida nije mnogo pamtila svog oca. Kasnije, Zinaidina majka se ponovo udala za Mihaila Ignjatijeviča Kirijenka, što je Zinaidi omogućilo da nosi njegovo prezime.
Nedugo nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Zinaida, zajedno sa majkom i očuhom, preselila se u Derbent, gde je odrasla u ratnim godinama. Sećanja na to vreme, iako ispunjena strahovima i nesigurnostima, ostala su u njenom srcu kao lepa, topla iskustva. Baka je pričala priče o kozačkom životu, a tetka, koja je radila kao cirkuska gimnastičarka, odvela ju je na mnoge predstave, čime je u Zinaidi probudila želju da postane glumica. Iako su je rođaci obeshrabrivali, ona je upisala poljoprivrednu školu, iako su joj misli bile uvek usmerene prema pozorištu.
- Zinaida nije prestajala da sanja o glumi, te je 1954. godine otišla u Moskvu. Iako nije uspela da upiše pozorišni institut, ipak je pronašla svoj put kao slušatelj u radionici Sergeja Gerasimova. Bilo je to vreme kada je Zinaida upoznala i svog mentora, koji je postao ključna figura u njenom životu i karijeri. Zinaida nije bila tipična studentkinja – radila je u biblioteci, iznajmljivala sobu i posvetila se učenju.
Njena ljubav prema Gerasimovu, iako uzvraćena samo profesionalno, postala je deo njene priče. Nakon godinu dana, Zinaida je uspela da upiše pozorišni institut, što je bio njen prvi pravi korak ka ostvarivanju svojih snova. Njen prvi značajan uspeh došao je u filmu “Tihi Don”, koji ju je proslavio širom Sovjetskog Saveza. No, prava prekretnica u njenom životu nastupila je na snimanju filma „Kozaci“, gde je upoznala svog budućeg muža, Valerija Tarasevskog. Iako su ih delile godine, ljubav je bila snažna, a Zinaida je pokazala izuzetnu hrabrost da prevaziđe sve prepreke u njihovom odnosu.
Nedugo nakon venčanja, Zinaida i Valerij su dobili sina Timura, a ona je odlučila da ne stavi svoju karijeru na čekanje. Odrasla u skromnim uslovima, Zinaida je bila posvećena i porodici i svojoj profesiji, stalno balansirajući između domaćinstva i glume. Nije je bilo sramota da bude ta koja zarađuje za porodicu, iako je njen muž u početku imao problema sa tim. Zinaida je verovala da je ključ uspeha ravnoteža i međusobno poštovanje, što je i prenosila na svoju decu i kasnije unuke.
- Međutim, godine su donosele i teške trenutke. Njen imidž bio je ugrožen kada je bila upletena u skandal sa zvaničnikom Vladimirom Baskakovim, zbog kojeg su Zinaida i njen muž prošli kroz ozbiljne probleme u industriji. Tada je, iz potrebe da stvori prihod za porodicu, Zinaida započela i pevačku karijeru, a njeni džemperi i haljine prodavani su na pijacama. Iako je bila na crnoj listi filmskih studija, Zinaida se nikada nije povukla – njena istrajnost i ljubav prema umetnosti omogućili su joj da nastavi sa snimanjem filmova.
U periodu od 1970-ih, Zinaida je ponovo postala popularna, uz uloge u filmovima kao što su „Dva kapetana“ i „Zemaljska ljubav“. Tokom tih godina, njen muž se povukao iz profesionalnog života i posvetio porodici, a Zinaida je postala još uspešnija. Sa godinama je sve više uživala u životu sa porodicom, provodeći vreme u vikendici i pomažući svom rodnom selu, u kojem je renovirala puteve i otvarala prodavnice.
Kada je 2004. godine njen muž preminuo, Zinaida se okrenula veri, koja je postala njeno spasenje. Nikada nije prestala da pomaže onima kojima je bila potrebna, bilo to kroz donacije sirotištima ili lokalnim zajednicama. Zinaida Kirijenko, preminula 2019. godine u 88. godini, biće zapamćena kao žena koja je zračila unutrašnjom i spoljašnjom lepotom, kao i kao simbol nade i hrabrosti
