Slobodan se pred sam rat devedesetih zaljubio i oženio muslimankom Dženitom, čija je ljubav prema njemu bila jednako snažna kao njegova prema njoj. Njihova priča započela je u Bosni, u Prnjavoru i bila je dokaz da ljubav zaista ne poznaje granice.
Iako su okolnosti bile izazovne i društveno nepovoljno okruženje često podsećalo na podele, Slobodan i Dženita su verovali u snagu svoje ljubavi i odlučili da je ništa neće slomiti.
- Dženita je rodom iz Tuzle, a Slobodan iz Prnjavora. Njihova veza krunisana je brakom 1990. godine, na samo nekoliko meseci pre izbijanja rata. Venčali su se u opštini, građanski, ali Dženita je želela da se ceremonija održi i u pravoslavnoj crkvi. Bila je spremna da iz ljubavi promeni veru kako bi udovoljila tradiciji koja je vekovima podrazumevala da dete nasledi očevu religiju i prezime. Međutim, Slobodan je odlučno odbio, ne želeći da menja njen identitet. Njegove reči bile su jasne: „Bog te je stvorio kao Dženitu, muslimanku, i ko sam ja da ti zbog mene menjaš svoj identitet?“
Slobodan je verovao da prava ljubav ne traži da se neko menja ili odriče svoje ličnosti. Govorio je da ako bi želeo isključivo Srpkinju, tražio bi ženu sa tim imenom i poreklom, ali je pronašao Dženitu, koja ga je iskreno volela. Njegove reči – da je ime Dženita rajsko ime i da ona treba da ostane ono što jeste – postale su temelj njihove veze. Ova odluka, iako jednostavna, bila je znak dubokog poštovanja prema njenoj ličnosti i identitetu, što je postalo kamen temeljac njihovog dugogodišnjeg braka.
Ćerka para, danas odrasla, na društvenim mrežama je prenela detalje njihove priče, ističući koliko su roditelji ponosni jedno na drugo i koliko je njihova ljubav ostala čista i nepromenjena i nakon tri decenije. „Moj brat i ja smo ponosni na njih. I dan danas se vole kao prvog dana,“ napisala je. „Nikada nismo čuli da su se svađali na nacionalnoj osnovi. Iako je bilo prozivanja od strane nekih rođaka tokom i posle rata, oni su to stoički izneli i pokazali šta znači pravi multietnički brak.“
Ova priča nosi i širu poruku o vrednosti međusobnog poštovanja i ljubavi koja prevazilazi tradiciju i društvene pritiske. Slobodan i Dženita su pokazali da ljubav ne mora biti ograničena religijskim pravilima niti pritiscima porodice. Njihova predanost jedno drugom i spremnost da sačuvaju identitet i ličnost partnera, uprkos spoljnim pritiscima, učinila je njihov brak izdržljivim kroz turbulentne godine.
- Ćerka je opisala kako su njih dvoje, uprkos izazovima vremena i rata koji je usledio, ostali ujedinjeni i čvrsto povezani. Dženita nije morala da menja veru da bi udovoljila društvenim očekivanjima, a Slobodan je time pokazao duboko poštovanje i ljubav. Njihova odluka da očuvaju identitet partnera, a istovremeno izgrade zajednički život, postala je primer kako ljubav funkcioniše kada se temelji na poštovanju i međusobnoj slobodi.
Danas, više od trideset godina kasnije, Slobodan i Dženita su još uvek u srećnom braku. Njihova priča pokazuje da pravi uspeh u vezi ne zavisi od religije, tradicije ili društvenih normi, već od iskrenih emocija, poštovanja i spremnosti da se prihvati partner takav kakav jeste. Kroz sve godine, njihova ljubav je ostala stabilna i inspirativna, a ćerka ističe koliko su roditelji bili primer za sve oko sebe – kako porodica može da opstane kada ljubav i poštovanje prevaziđu spoljne prepreke.
U svetu gde često razlike u veri i tradiciji postaju prepreka, priča Slobodana i Dženite pokazuje da istinska ljubav ne poznaje granice. Ona ne traži promenu identiteta niti odbacivanje ličnosti, već razumevanje, prihvatanje i podršku. Njihova životna odluka da očuvaju ono što su jedno drugom i izgradili je pokazala da ljubav može biti jaka i nepokolebljiva, čak i u najtežim okolnostima. I danas, njihov brak ostaje simbol vere u ljubav koja ne poznaje prepreke i koja opstaje zahvaljujući uzajamnom poštovanju i istinskoj predanosti.
