Luisova supruga Silvana već dugi niz godina nosi težinu neprolazne tuge. Ta sudbonosna 31. 7. 2011. ostala je urezana u njenom sećanju kao dan kada je život krenuo neželjenim putem. Na tom danu, pevač Ljubiša Stojanović Luis izgubio je život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada.
U vrtlogu tragedije, iza sebe je ostavio šestoro dece, a Silvana, njegova supruga, suočava se sa bolom gubitka koji teško može da prihvati. Period nakon nesreće ostao joj je u sećanju kao razlomljeni film, gde su suze retko kvasile njeno lice. U ispovesti za emisiju “Sceniranje” na televiziji “Kurir”, otkrila je kako je njena ćerka postala njen emocionalni detektor.
“Kada sam imala trenutke da obradim svoje emocije, suze su mi retko tekle. No, moja ćerka je bila poput detektora. Jednog dana, dok sam ih spremala za spavanje, osetila sam knedlu u grlu i potrebu da zaplačem. Da ne bih pokazala svoju bol pred njom, okrenula sam glavu, ali ona je intuitivno shvatila. Uzela je moje lice, okrenula ga prema sebi i pitala: ‘Ll plačeš?’ Odgovorila sam da ne plačem. Tada mi je sažaljivo rekla: ‘Nemoj da plačeš, tata je samo umro'”, podelila je Silvana.
Teški trenuci njenog detinjstva ostavili su trag na malenoj Ela, koja je tada imala samo dve i po godine. Tokom jednog od presvlačenja za spavanje, postavila je majci duboko emotivno pitanje: “Mama, jesi li srećna?” Silvana, suočena s unutarnjim raspuknućem, iskreno je odgovorila: “Ljubavi, veoma sam srećna dok smo zajedno.” Poseban odnos između oca Luisa i male Ele, koja mu je stalno pevala, ostao je neizbrisiv u sećanju Luisove udovice.
Ostatak Luisove porodice takođe je usmeren na očuvanje sećanja na voljenog oca. Luisov sin iz prvog braka, Marko Stojanović Luis, poznat kao Marko Louis, aktivno neguje uspomenu na svog oca. Govoreći o deda Luisu, ističe da često razgovaraju o njemu. Kada čuje neku od Luisovih pesama na radiju ili televiziji, iako ih nije čuo pre, prepoznaje da je to pesma njegovog dede. Uprkos odsustvu fizičke prisutnosti, Luis će zauvek živeti kroz svoje pesme, pružajući toplinu i ponos njegovoj porodici. Marko izražava uverenje da bi Luis bio ponosan i srećan da je sada tu.
