Sokrat, poznat kao jedan od najznačajnijih filozofa antičke Grčke, nalazio se među onima čije je učenje izazivalo duboke promene i kontroverze u društvu svog vremena. Završio je svoj život nevoljom, suočavajući se s odbacivanjem i optužbama od strane sunarodnika koji su odlučili da je došlo vreme za njegov kraj.Sokrat, uz Platona, Aristotela i Epikura, stajao je kao jedna od velikih filozofskih figura starog sveta, njegova upitna priroda otvarala je put dubokim razmatranjima o pravdi, vrlini i mudrosti. Iako nije zapisivao svoje misli, njegov uticaj bio je neporeciv.
Međutim, unatoč svojoj reputaciji, Sokrat je bio predmet podsmeha komičara zbog svojih učenja. Njegova pojava nije odgovarala atinskom poimanju lepote; imao je povelik stomak, neurednu kosu i izbuljene oči, što ga je dodatno izdvajalo iz društva.Sokrat je tvrdio da ne poseduje znanje, te stoga nije ni pokušavao druge da podučava. Umesto toga, koristio je “sokratovsku metodu” postavljanja pitanja kako bi podstakao javne razgovore i razmišljanje o dubokim temama. Njegova filozofija se najbolje može sažeti u jednom citatu: “Jedina prava mudrost je znati da ništa ne znaš.”
Njegova nezainteresiranost za moć i spoljašnji izgled, kao i sposobnost da brzo dođe do suštine u raspravama, činili su ga neomiljenim među Atinjanima. Sokrat je odbijao osuđivati one za koje nije verovao da su krivi, čime je pokazivao svoju privrženost pravdi.Njegove ideje o individualizmu, mada su bile inspirativne za neke, izazivale su neprijateljstvo kod mnogih. Neki istoričari tvrde da je javni prezir prema Sokratu proistekao iz otpora prema samorefleksiji, posebno u vremenima nestabilnosti.
Optužen za “kvarenje omladine” i bezbožništvo, Sokrat je osuđen na smrt. Umesto bekstva, odlučio je ostati u Atini, poštujući zakone grada do kraja. Prihvatio je svoju sudbinu hrabro i dostojanstveno, popivši čašu otrova u svojoj 70. godini.Njegova hrabrost i mudrost ostali su upamćeni, baš kao i brojni citati koji izražavaju njegovu filozofiju i stavove o životu. Sokratova misao nastavlja da inspiriše i provocira razmišljanje, a njegova začuđenost prema svetu ostaje neizbrisivi deo njegovog nasleđa.
