U današnjem članku pišemo o jednoj od najvažnijih ličnosti u savremenoj nauci, Stivenu Hokingu, koji je svojim radom i predviđanjima o budućnosti ostavio dubok trag u svetoj fizike, ali i u globalnim pitanjima koja se tiču čovečanstva. Iako je preminuo 2018. godine, njegova upozorenja i danas zvuče zapanjujuće relevantno.
Stiven Hoking, jedan od najvećih umova 20. i 21. veka, iza sebe je ostavio ne samo izuzetan naučni doprinos, već i brojna upozorenja koja se tiču opstanka čovečanstva. Kao bivši direktor istraživanja na Centru za teorijsku kosmologiju Univerziteta u Kembridžu, Hoking je, pre nego što je preminuo, često ukazivao na globalne opasnosti koje prete planeti.
Nažalost, mnogo toga što je predvideo danas je postalo aktuelno, a pitanja koja je postavio u vezi sa našom budućnošću i opstankom postala su samo ozbiljnija.Jedno od njegovih najvažnijih upozorenja bilo je o potencijalu nekontrolisanog rasta svetske populacije i potrošnje energije. Hoking je predvideo da bi, ako se trenutni trendovi nastave, do 2600. godine svet mogao biti suočen sa ogromnim problemima.
- Svetsko stanovništvo bi postalo toliko veliko da bi ljudi bukvalno stajali jedni uz druge, a potrošnja energije bi izazvala zagrevanje planete do tačke kada bi život na Zemlji postao neodrživ. Ovo je bio samo jedan od mnogih alarmantnih trenutaka na kojima je fizičar insistirao u poslednjim godinama svog života.
Međutim, nuklearni rat bio je jedan od najvećih izvora njegovih briga. Hoking je smatrao da bi nuklearni sukobi mogli biti najizvesniji uzrok globalne katastrofe. U svetlu trenutnih globalnih tenzija i pretnji nuklearnim oružjem, naročito u kontekstu rata u Ukrajini, postaje jasno da je njegova zabrinutost bila utemeljena. Devet zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Severnu Koreju, poseduju nuklearno oružje, a sve učestalije pretnje nuklearnim sukobima potvrđuju njegov pesimizam u vezi sa globalnom bezbednošću.
Nuklearne prijetnje nisu bile jedine na Hokingovoj listi. Takođe je upozoravao na opasnosti koje nosi nekontrolisani tehnološki napredak. Zamišljajući svet u kojem bi se naučni radovi pojavljivali brzinom od deset po sekundi, Hoking je duhovito komentarisao kako bi postojala opasnost da ih niko ne bi mogao pročitati. Brzi razvoj tehnologije, posebno u oblasti veštačke inteligencije (AI), smatrao je velikim izazovom, jer bi neregulisani razvoj mogao imati katastrofalne posledice po društvo.
- Klimatske promene i globalno zagrevanje bile su, naravno, među ključnim pitanjima o kojima je Hoking govorio. U intervjuima je ukazivao na to da će čovečanstvo biti suočeno sa katastrofama u narednih hiljadu do deset hiljada godina, a kao glavni uzrok ovih problema isticao je povećanje temperature Zemlje i efekat staklene bašte. Prema najnovijim naučnim procenama, Zemlja bi mogla premašiti granicu zagrevanja od 1,5 stepeni već u naredne tri godine ako se emisije ugljen-dioksida ne smanje. Ova realnost čini Hokingova upozorenja još ozbiljnijim.
Iako je zvučao pesimistično, Hoking je verovao u mogućnost da čovečanstvo izbegne istrebljenje, pod uslovom da se odgovorno ponaša prema tehnologiji i prirodi. Nauka i tehnologija moraju biti korišćeni za dobrobit čovečanstva, uz prepoznavanje opasnosti koje mogu nastati ako ih ne koristimo odgovorno. Verovao je da ako se preduzmu odgovarajuće mere, poput prelaska na obnovljive izvore energije, smanjenja potrošnje fosilnih goriva i promene svakodnevnih navika, čovečanstvo može preživeti. On je bio optimista u pogledu mogućnosti da se svet okrene održivim rešenjima, ali je istovremeno ukazivao na hitnost delovanja.
Kao što je jednom rekao: „Iako je rizik od male katastrofe u jednoj godini nizak, kroz hiljade godina postaje gotovo siguran.“ Ova izjava govori o tome da bez hitnih promena, propast planete može postati neizbežna. Dok je Hoking verovao da svet ima šansu da preživi, njegova upozorenja ostaju važna podsetnik da se budućnost čovečanstva gradi danas – kroz naše odluke i postupke.
NASA, iako se nije slagala sa Hokingovim pesimističkim predviđanjima, priznaje zabrinutost za budućnost planete. Ova nesuglasica samo dodatno osvetljava važnost otvorenog dijaloga o pitanjima poput globalnog zagrevanja, tehnologije i nuklearne opasnosti. Hokingovo nasleđe neće biti samo u njegovim naučnim otkrićima, već i u njegovoj sposobnosti da nas podseti na odgovornost koju imamo prema budućim generacijama.
Iako je postojala stalna debata o Hokingovim predviđanjima, njegov rad nas podseća na ključnu istinu – budućnost nije unapred napisana, već zavisi od naših današnjih odluka. Ova upozorenja trebalo bi da nas motivišu da se menjamo, jer samo kroz odgovorno ponašanje možemo da obezbedimo održivost i opstanak planete za buduće generacije
