Vjerujemo da ne postoji osoba a koja štuje Pravoslavni kalendar, a da ne zna za sutrašnji jako veliki praznik…Naime, pred nama je veliki Vidovdan….
Vidovdan, jedan od najznačajnijih dana u srpskom narodnom kalendaru, ne predstavlja samo praznik, već simbolički stub identiteta i kolektivnog pamćenja. Za mnoge, on ima duhovni značaj koji prevazilazi verske okvire i ulazi u sferu unutrašnjeg uvida, istorijskog sećanja i lične odgovornosti.
U narodu je ukorenjeno verovanje: “Kakvi smo na Vidovdan, takvi ćemo biti do kraja godine”, što odražava dublju težnju da se ovaj datum doživi kao trenutak samoproučavanja i duhovne spoznaje.
Koreni i višeslojno značenje praznika
Iako Vidovdan nije deo zvaničnog pravoslavnog kalendara, njegovo značenje duboko je ukorenjeno u istoriji, mitologiji i narodnim običajima.
Ovaj dan je spoj tri važna sloja:
-
Istorijskog – vezan za Kosovski boj 1389. godine,
-
Mitološkog – kroz lik staroslavenskog božanstva Vida,
-
Narodnog i duhovnog – kroz običaje, predanja i lične rituale.
Kosovski boj, u kojem je knez Lazar sa vojskom pružio otpor Osmanskom carstvu, ostao je u svesti naroda kao trenutak žrtve i mučeništva. Iako vojni ishod nije bio pobednički, moralna i duhovna snaga tog čina uzdigla je događaj na mitski nivo. Knez Lazar se kroz narodnu pesmu i predanje uzvisio u simbol mučenika i sveca, a Vidovdan u dan narodne patnje, vere i ponosa.
Pre nego što je poprimio hrišćanske elemente, Vidovdan je bio dan posvećen božanstvu Vidu, vrhovnom bogu staroslavenske mitologije. Vid je bio smatran svevidećim bićem, gospodarom svetlosti, saznanja i istine. Sam naziv upućuje na pojmove poput:
-
vid, pogled, uvid – što dodatno naglašava proročku dimenziju ovog praznika.
U narodnim verovanjima, Vidovdan je dan kada se “vidi ono što je inače skriveno”. Verovalo se da tada:
-
snovi imaju posebno značenje,
-
unutrašnji uvidi postaju jasniji,
-
budućnost može biti nazrela.
Običaji i verovanja
Ovaj praznik je bogat tradicionalnim običajima, koji osvetljavaju kolektivnu psihologiju naroda.
Ženski običaji, naročito među devojkama, bili su usmereni na gatanje i saznanje o budućem suđeniku. U Bosanskoj krajini, postojala je praksa:
-
Branja biljaka crvenog vida i modre vide uoči Vidovdana,
-
Stavljanja tih biljaka pod jastuk uz izgovaranje molitve,
-
Očekivanja da će se u snu pojaviti budući muž.
Ova praksa simbolizuje veru u otkrivanje sudbine, što dodatno osnažuje prazničnu temu vidovitosti i prosvetljenja.
Takođe, narod je verovao da sve što se kaže ili uradi na ovaj dan ima poseban značaj. Zato su ljudi:
-
birali da ne govore ništa loše,
-
činili dobra dela,
-
vodili računa o moralnoj čistoti, jer se smatralo da to određuje ton ostatka godine.
Vidovdan je imao mesto i u narodnoj medicini. Posebno se ističe biljka vidovčica, koja se brala rano ujutru. Njena upotreba je bila sledeća:
-
stavljala se u vodu,
-
tom vodom su se umivala lica radi očuvanja zdravlja očiju,
-
u nekim krajevima, čuvala se cele godine kao lek protiv problema sa vidom.
Na ovaj način, praznik je dobio i fizičko-lekovitu dimenziju, povezujući telo i duh kroz simbol vida. Izreka koja kaže da “kakav si na Vidovdan, takav ćeš biti cele godine”, ne odnosi se samo na spoljne postupke, već pre svega na unutrašnje stanje čoveka. To je dan kada se:
-
preispituje sopstveni karakter,
-
mere sopstvene vrednosti,
-
traži duhovna jasnoća.
Na Vidovdan se očekuje da čovek bude:
-
čestit,
-
dobar prema drugima,
-
iskren prema sebi.
Takvo ponašanje, prema narodnoj logici, priziva blagoslov, zaštitu i sreću za naredne mesece.
Vidovdan nije običan datum u kalendaru – on je duhovni kompas, mitološko ogledalo i istorijski stub kolektivne svesti srpskog naroda. Njegovo značenje prevazilazi jednu religiju ili jedan događaj – u njemu se prepliću:
-
paganski kultovi i hrišćanska vera,
-
lična nada i nacionalno pamćenje,
-
verovanja o sudbini i poruke o ličnoj odgovornosti.
Kao dan uvida, istine i duhovnog buđenja, Vidovdan nas podseća na prošlost, ali i usmerava pogled ka budućnosti. Zato, kada dođe taj dan, Srbi ne gledaju samo u kalendar – oni gledaju u sebe.
