Živimo u doba “ejdžizma” gde se idealizuje savršenstvo i gde se samo mladost i lepota tolerišu, dok su godine i starenje za mnoge tabu tema. Ovaj fenomen posebno pogađa javne ličnosti jer su one stalno podložne kritikama i sudu javnosti. Snežana Babić otvoreno govori o svojim godinama, iako ističe da teror mladosti, kojem smo svi izloženi, stvara ogroman pritisak.
- Zastrašujuća kombinacija mladenačkog straha i materijalističke opsesije je nesretni uvoz iz zapadne kulture. Za svaku je ženu ključno dati prioritet brizi o sebi u okviru vlastitih sposobnosti, a istovremeno graciozno prihvatiti svoje godine. Snežana, koja iu svojim šezdesetima ostaje besprijekorna, iznijela je svoje viđenje ove stvari.Suprotno uvriježenom mišljenju, ne opterećujem se svojim fizičkim izgledom niti mu pridajem pretjerano značenje. Vodim normalan život.
Kad su se djevojke u kozmetičkoj radnji raspitivale o mom izgledu, postavile su pitanje: “Koja je tvoja tajna dijeta?” Moj odgovor na njih bio je jednostavan: slanina, krekeri, domaća mast i jaja su moja omiljena hrana. No, moj pravi kulinarski specijalitet je stvaranje domaćeg podvarka. Sneki, izvor ove dubokoumne izjave, smatra da dobro uravnotežena prehrana pridonosi upečatljivom fizičkom izgledu.
BONUS TEKST:
Umetnost, kao izraz ljudske kreativnosti i duhovnog stremljenja, ima duboke korene u istoriji civilizacije. Od praskozorja ljudskog postojanja, umetnost je bila sredstvo kojim su se ljudi izražavali, komunicirali i interpretirali svoje okruženje. U raznim kulturama i vremenima, umetnost je poprimila različite oblike, od pećinskih crteža i skulptura iz praistorijskih doba, do visoko razvijenih oblika slikarstva, muzike, književnosti i pozorišta koji su procvetali u civilizacijama kao što su antička Grčka, Rimsko carstvo, srednjovekovna Evropa, pa sve do savremenog doba.
Svaka umetnička forma nosi sa sobom svoje karakteristike i specifične načine izražavanja. Slikarstvo, na primer, koristi boje, linije i oblike kako bi prenelo emocije, ideje i stvarnost na platno. U muzici, zvukovi se kombinuju harmonijski i ritmički da bi se stvorila melodija koja može dirnuti dušu slušaoca. Književnost, sa svojim rečima i narativima, otvara vrata imaginaciji i filozofskim promišljanjima, dok pozorište i film koriste scenu i sliku da bi dramatizovali život i ljude.
Umetnost nije samo sredstvo izražavanja, već i refleksija društvenih, političkih i ekonomskih promena. Kroz istoriju, umetnici su često bili agitatori promena, kritičari statusa quo, ili izvor utehe i nadahnuća za svoje zajednice. Umetnička dela često postaju spomenici vremena u kojem su stvorena, svedočanstva o ljudskim strastima, trijumfima i tragedijama.
Savremeno doba donosi nove izazove i mogućnosti umetnicima. Tehnološki napredak je transformisao načine stvaranja i distribucije umetničkih dela. Digitalna umetnost, virtuelna realnost i interaktivni mediji pružaju nove horizonte za eksperimentisanje i inovaciju. Globalizacija omogućava umetnicima da dosegnu publiku širom sveta i da inspirišu ljude iz različitih kultura i konteksta.
Umetnost, kao univerzalni jezik koji prevazilazi granice i razlike, ima moć da spaja ljude, da pokreće emocije i da podstiče promene. U vremenu kada se suočavamo sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene, socijalna nepravda i tehnološka revolucija, umetnost može da igra ključnu ulogu u osvešćivanju, mobilizaciji i transformaciji društva ka boljem sutra.
Stoga, umetnici širom sveta nastavljaju da istražuju, stvaraju i inoviraju. Njihova dela nas podsećaju na našu zajedničku ljudskost, našu ranjivost i snagu, na našu sposobnost da sanjamo i da se nadamo. Umetnost je svetionik koji osvetljava naše putovanje kroz život, čineći ga bogatijim, dubljim i značajnijim.
