Nedavno je popularna pevačica Dragana Mirković obelodanila javnosti da je, nakon punih 24 godina, podnela zahtev za razvod braka. Ova vest je izazvala značajnu pažnju medija i javnosti, s obzirom na to da je njen brak sada već bivšeg supruga Tonija Bjelića bio dugogodišnji i dobro poznat javnosti.
U nedavnom saopštenju, Dragana je objavila da ona i biznismen Toni Bijelić već tri godine vode odvojene živote, ne delujući pod istim krovom. Međutim, Toni se nedavno oglasio na svom Instagram profilu otkrivajući da je posetio njihov dvorac u Ebenfurtu, koji se nalazi u blizini Beča, gde je Dragana ostala da živi.
Izvor blizak ovom paru, koji je govorio za domaće medije, otkrio je da je Tonijev dolazak u porodični dom bio pokušaj pomirenja sa Draganom. Prema rečima izvora, Toni je molio pevačicu da odustane od razvoda, obećavajući da će se promeniti i uložiti napore kako bi sve vratili na staro. Navodno, Toni nije provodio mnogo vremena u dvorcu poslednjih šest meseci, ali je sada došao, spreman na sve, u nadi da će Dragana povući zahtev za razvod.
Međutim, kada je Dragana odbila pomirenje, ističući da je godinama tolerisala razne stvari i nastojala da održi brak, odlučno je rekla da nema nameru da promeni svoju odluku. Iako je naglasila da nema negativnih emocija prema Toniju i da želi da ostanu u dobrim odnosima zbog dece, Dragana je jasno stavila do znanja da pomirenje nije opcija.
Podsetimo, Dragana i Toni su tokom braka dobili dvoje dece, sina Marka i ćerku Manuelu, koji sada pohađaju fakultet. Iako su se pojavile spekulacije o Tonijevoj navodnoj mlađoj ljubavnici, on je to demantovao. Takođe, Dragana i Toni su nedavno prestali da prate jedno drugo na Instagramu, mada još uvek imaju zajedničke fotografije na svojim profilima. Mnogi su primetili da je njihov sin Marko prestao pratiti oca na Instagramu, što je tumačeno kao podrška majci u ovom periodu.
BONUS TEKST:
U svetlu brzog tehnološkog razvoja i sve veće digitalizacije, pitanje privatnosti postaje sve relevantnije. Dok se sve više informacija deli putem društvenih mreža, aplikacija i online platformi, postavlja se pitanje koliko je naša privatnost zaista zaštićena.
Savremeno društvo suočava se sa izazovima vezanim za privatnost na više nivoa. Sa jedne strane, korisnici su sve više zabrinuti zbog zaštite svojih ličnih podataka od zloupotreba i neovlašćenog pristupa. S druge strane, kompanije i organizacije prikupljaju ogromne količine podataka o korisnicima radi poboljšanja svojih usluga i ciljanog oglašavanja.
U ovoj digitalnoj eri, čini se da je privatnost postala privilegija koja se sve teže održava. Naša lična interesovanja, navike, pa čak i naša privatna komunikacija sve su više podložni nadzoru i analizi. U mnogim slučajevima, korisnici su često nesvesni koliko se njihovih podataka prikuplja i kako se koriste.
Zbog toga je važno da se postavi pitanje regulative i zaštite privatnosti u digitalnom prostoru. Države i nadležne institucije moraju preduzeti korake kako bi osigurale da se lični podaci korisnika čuvaju na siguran način i da se koristi samo u svrhe za koje su date saglasnost. Takođe je važno podizati svest korisnika o značaju zaštite privatnosti i pružiti im alate i informacije kako bi bolje kontrolisali svoje podatke.
U krajnjem, zaštita privatnosti je ključni element digitalnog društva koje teži ravnoteži između tehnološkog napretka i očuvanja osnovnih ljudskih prava. Bez adekvatnih mera zaštite privatnosti, rizik od zloupotrebe i kršenja privatnosti ostaje visok, što može imati dugoročne posledice po pojedince i društvo u celini.
