BONUS TEKST:
Američki naučnik i doktor Džejms Hamblin postao je poznat kada je 2015. godine odlučio sprovesti neobičan eksperiment: narednih pet godina neće se kupati. Ovaj potez izazvao je veliku pažnju javnosti i otvorio brojne diskusije, naročito jer je Hamblin, profesor na Školi javnog zdravlja Univerziteta Jejl, specijalista za preventivnu medicinu i autor knjige „Čistoća: Nova nauka o koži“. U svom eksperimentu, Hamblin je razmatrao koliko je zaista važno svakodnevno održavanje lične higijene, i da li je moguće da nas ono, umesto da nam koristi, zapravo oštećuje.
Tokom eksperimenta prestao je da koristi sapun, šampon i dezodorans – ne zbog nemara, već kako bi istražio moguće štetne efekte prekomerne upotrebe higijenskih proizvoda. Došao je do zaključka da često pretjerujemo u svakodnevnoj higijeni, što može imati negativan uticaj na naš prirodni mikrobiom. Taj složeni sistem mikroorganizama igra ključnu ulogu u zaštiti kože i celokupnog zdravlja. Po Hamblinu, njegovo uklanjanje čestim pranjem sapunima i agresivnim hemikalijama može narušiti prirodni balans tela.
Eksperiment je započeo preseljenjem iz Kalifornije u Bruklin, gde je postepeno smanjivao upotrebu kozmetičkih i higijenskih proizvoda. Kako je vreme prolazilo, primetio je da mu se koža stabilizovala, da više nije bila masna i da su se simptomi poput ekcema povukli. Njegovo lično iskustvo navelo ga je da zaključi kako telo ima moć da samo reguliše mnoge procese, ako mu damo dovoljno vremena i ako ga ne preopterećujemo proizvodima.
Jedno od najčešće postavljanih pitanja bilo je: „Da li ste imali neprijatan miris?“ Hamblin je odgovarao da nije imao uobičajeni „neprijatni“ miris tela koji ljudi očekuju. „Nisam mirisao na bor ili lavandu, ali nisam ni imao miris koji bi nekoga odbio. Moja devojka je rekla da mirisem kao osoba,“ objasnio je. Time je želeo da poruči da higijena ne mora da zavisi od mirisa i parfema, već od ravnoteže tela.
Hamblin ističe da svakodnevno tuširanje i intenzivna higijena nisu istorijski standard. Ljudi su vekovima živeli bez sapuna, šampona i dezodoransa, i preživeli bez većih problema. Danas, navike se često zasnivaju na marketinškim porukama koje nas ubeđuju da nam je za „pravu“ čistoću potrebno desetak različitih proizvoda.
U svom istraživanju zaključuje da umerenost u higijeni može biti korisnija od pretjerane brige. Ruke i zubi, prema njemu, jesu ključne tačke higijene koje treba redovno održavati, ali ostatak tela ne mora nužno biti svakodnevno izložen sapunima i gelovima. Naglašava da je važno sačuvati prirodnu barijeru kože i podržati mikrobiom koji nas štiti.
BONUS TEKST:
Hamblinov eksperiment otvorio je vrata novom načinu razmišljanja o ličnoj higijeni, ali i šire – o odnosu savremenog čoveka prema prirodi. Njegov pristup ne znači zanemarivanje lične čistoće, već poziv na razumno i odgovorno ponašanje. U vremenu kada je tržište preplavljeno kozmetikom koja obećava savršenstvo, Hamblin podseća da savršenstvo često dolazi upravo iz jednostavnosti. Njegova priča inspiriše da oslušnemo potrebe svog tela i ne podležemo slepo navikama koje su nam nametnute, već da razmišljamo kritički i u skladu sa sopstvenim zdravljem. Danas sve više ljudi širom sveta istražuje alternative, okrećući se prirodnijem načinu života – a Hamblin je, bez sumnje, jedan od pionira tog pokreta.
