Mirjana Antonović, koja se godinama sudila sa pevačem Miroslavom Ilićem oko očinstva nad sinom Devinom, nedavno je otkrila da je Viši sud u Beogradu, po drugi put, odlučio u njenu i sinovljevu korist.
- Naime, tim povodom oglasila se Mirjana Antonovich na Facebooku i navela da je Viši sud po drugi put zaključio da su Devin i Miroslav otac i sin, rekla je u “Ovom malom istine”, prisjeća se, između ostalog, prvog razgovora s njom. pjevačica supruga Gordana Ilić.
– U osmom mjesecu trudnoće slučajno sam se našla u stanu svoje sestre Jelice u Beogradu. Imali smo normalno jutro, pili čaj, jeli slatke medenjake, pa čak i slađe razgovore. Razgovarali smo o imenu Kristijan, koje je, inače, Miroslav odabrao, te o planovima za našeg željno iščekivanog sina.
Jelica je odskočila do dućana kad je u hodniku zazvonio telefon. “Uvedite Mirjam Antonovich”, rekao sam. “A ti si ona Amerikanka? Otmičarka? Nije ti dovoljno da ga zavedeš i moraš mu roditi dijete? Čuj, gade bijelosvjetski, ovo ne ide. “Ako daš rodi to dijete, ubit ću i njega, i tebe Miroslave, našu djecu i na kraju sebe! ” prosiktala je na telefon – piše Mirjana.
– Gospođo Gordana, molim vas da smanjite ton i iskustvo, a za sve što vas zanima o masovnim smaknućima obratite se svom suprugu i mom zaručniku Miroslavu – rekla sam mirnim i pribranim tonom – zaručniče? Slušaj, bezobrazna i bezobrazna ženo, ja sam mu zakonita žena i sve me zanima, a ne tebe! Vi ste jeftina zabava i uništit ću je jer niste prvi niti ćete biti posljednji! “Tako mi je drago da smo se upoznali, nemoj me više gnjaviti, zapamti da sam trudna i da si bila trudna dva puta pa znam da ćeš razumjeti, zbogom zauvijek!” Od tog telefonskog poziva osjetila sam mučninu Prijetnje da ću ubiti moje nerođeno dijete odjekivale su mi u mislima.
BONUS TEKST:
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova s kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku. Njihov uticaj se sve više oseća širom sveta, a posledice su sveobuhvatne i duboke. Klimatske promene su rezultat dugogodišnjeg zagađenja atmosfere gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid, metan i azotni oksidi, kao i drugim ljudskim aktivnostima koje menjaju prirodne obrasce Zemlje.
Jedan od najvidljivijih efekata klimatskih promena je globalno zagrevanje. Temperaturne promene dovode do topljenja ledenih pokrivača na polovima i glečera, što rezultira porastom nivoa mora. Ovo može imati katastrofalne posledice po obalna područja i otoke, kao i po životinjske i biljne vrste koje zavise od ledenih staništa. Pored toga, topljenje leda doprinosi i promenama u okeanskim strujama, što može dovesti do promene klime na globalnom nivou.
Drugi važan aspekt klimatskih promena je ekstremno vreme. Povećanje učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih događaja kao što su uragani, suše, poplave i šumski požari već imaju ozbiljne posledice na ljudske živote, imovinu i infrastrukturu širom sveta. Ove katastrofe mogu dovesti do gubitka života, raseljavanja stanovništva, ekonomskih gubitaka i socijalnih problema.
Klimatske promene takođe imaju značajan uticaj na biljni i životinjski svet. Promene u temperaturi, padavinama i staništima mogu dovesti do migracija vrsta, smanjenja brojnosti, pa čak i izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta. Ovo ima šire ekološke posledice, uključujući poremećaje u lančanim reakcijama i ekosistemima, što može imati dugoročne efekte na biodiverzitet i opstanak mnogih vrsta.
Socijalno-ekonomski uticaj klimatskih promena takođe je značajan. Posebno su pogođene marginalizovane zajednice, siromašni i oni koji žive u ranjivim područjima. Suše i promene u poljoprivredi mogu dovesti do nestašice hrane i povećanja cena, dok su poplave i uragani često uzrok gubitka domova i imovine. Ovo može izazvati socijalne tenzije, migracije i sukobe, te dodatno pogoršati siromaštvo i nejednakost.
Da bismo se efikasno suočili sa klimatskim promenama, neophodno je preduzeti hitne i koordinisane akcije na svim nivoima – globalnom, nacionalnom i lokalnom. To uključuje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, prelazak na obnovljive izvore energije, zaštitu šuma i očuvanje prirodnih staništa, kao i prilagođavanje društva na već postojeće promene.
Pored toga, obrazovanje i podizanje svesti o klimatskim promenama igraju ključnu ulogu. Građani treba da budu svesni svojih uticaja na životnu sredinu i da preduzimaju korake za smanjenje svog ekološkog otiska. Politike koje podržavaju održivi razvoj i zaštitu životne sredine takođe su od vitalnog značaja.
Ukratko, klimatske promene su globalni izazov koji zahteva globalni odgovor. Svi smo odgovorni za očuvanje naše planete za buduće generacije, i samo zajedničkim naporima možemo izgraditi održivu budućnost za sve.
