Marija Đakovac iz Paraćina svedoči o jezivoj eksploziji plinske boce koja je zauvek promenila živote mnogih stanovnika njene zgrade. “Čula sam detonaciju kao da je bomba pala, bila sam u svom stanu. Sa moje terase videla sam oblak dima, terasa preko puta moje nije postojala i videli smo telo žene na zemlji. Od detonacije je ispalo… Sve se desilo jako brzo tako da od komšija niko nije mogao da reaguje. Plašili smo se da ima mnogo više stradalih kako je to sve puklo”, počinje Marijina priča.
U toj tragičnoj eksploziji izgubila je komšinicu i dragu prijateljicu Anu S. “Poznajem je ceo svoj život. Od stana u kom je Ana živela nema ništa, kao ni od onog ispod i iznad njenog. Sa četvrtog i petog sprata su žene povređene. 40 ljudi je smešteno u hotelu. Od eksplozije plinske boce cela kuhinja iz Aninog stana završila je na našoj terasi. I sve je to ušlo kod nas. Cigla mi je proletela pored glave, ali mi smo dobro. Tragedija je velika jer Ane više nema. Mi se svi spremamo da idemo na njenu sahranu”, dodaje ona.
Marija ističe da je, iako je materijalna šteta velika, najvažnije da se povređeni oporave. “Ušla je u stan 15 minuta pre eksplozije, tek se vratila sa posla”, naglašava Marija, osvrćući se na tragični događaj.
Ljiljana Rošković, stanarka sa prvog sprata, deli slična sećanja na Anu, opisujući je kao divnu osobu. “Jadna naša komšinica je bila divna devojka, vrlo kulturna, sa svim komšijama je bila u fenomenalnim odnosima. Obožavala je životinje, hranila ih ispred zgrade”, priča Ljiljana, potresena nemilim događajem.
Komšija koji živi u stanu ispod nesrećne devojke dodaje svoje svedočanstvo, ističući neopisivu jačinu eksplozije i njen strašan uticaj. “Verujte, ta jačina, taj zvuk se rečima ne mogu opisati”, kaže unezvereni mladić, opisujući šokantan trenutak koji je doživeo.
Svi su svedoci katastrofe koja je uzdrmala njihovu zgradu i odnela jedan život. Sa nadom u oporavak povređenih i uz duboko žaljenje za gubitkom Aninog života, zajednica se suočava sa posledicama ovog tragičnog događaja koji će zauvek ostati urezan u sećanjima svih stanovnika Paraćina.
BONUS TEKST:
Suncokret (lat. Helianthus annuus) je godišnja biljka koja je poznata po svojim velikim i svetložutim cvetovima koji slede kretanje Sunca tokom dana. Ova biljka pripada porodici Asteraceae i potiče iz Severne Amerike, ali je danas rasprostranjena širom sveta kao usev i ukrasna biljka.Suncokret je poznat po svojoj visini, koja može doseći i preko tri metra. Ima snažan, uspravan stabljiku obloženu dlakama i velike, široke listove. Cvjetovi suncokreta sastoje se od mnogo sitnih cvetova smeštenih u središtu velikog cvasti koja može biti promjera i do 30 centimetara. Ovi cvetovi obično imaju intenzivnu žutu boju, ali mogu biti i narandžasti ili crvenkasti, zavisno od sorte.Jedna od karakteristika suncokreta je heliotropizam, što znači da cvetovi prate kretanje Sunca tokom dana. Ovo ponašanje omogućava biljci da maksimalno iskoristi sunčevu svetlost za fotosintezu. Tokom noći, cvetovi se vraćaju u položaj prema istoku kako bi bili spremni za izlazak Sunca.Suncokreti su poznati i po svojim plodovima, koji se nazivaju suncokretovim semenkama. Ove semenke su bogate mastima, proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, te su popularan izvor hranljivih materija u ishrani ljudi i životinja. Suncokretovo ulje, koje se dobija presovanjem semenki, takođe je široko korišćeno u kulinarstvu i industriji.Pored toga što su važan usev za proizvodnju hrane i ulja, suncokreti su i popularne ukrasne biljke u vrtovima i parkovima zbog svoje lepote i atraktivnosti. Mnoge sorte su uzgajane radi različitih namena, uključujući i one sa manjim cvetovima koje se koriste za rezanje ili kao ukrasni elementi u buketima.Uzgoj suncokreta relativno je jednostavan i pristupačan, što ovu biljku čini popularnom među baštovanima i poljoprivrednicima. Ona zahteva puno sunčeve svetlosti i dobro drenirano zemljište, a može se uspešno uzgajati u različitim klimatskim uslovima. Suncokreti su takođe otporni na sušu, što ih čini pogodnim za uzgoj u sušnim područjima.
