Verica je svoju priču o životu na brodu ispričala sa posebnim naglaskom na ono što je posebno zapanjilo sve koji su je slušali.Godine rada na brodu naučile su je svakakvim iskustvima a u današnjem članku mi vam prenosimo neka od njih.
Njeno iskustvo otkriva svakodnevnicu rada na reci, ali i kulturološke razlike koje se jasno vide kada brod stigne u različite luke. Sedamnaest godina provedenih na reci naučilo ju je mnogim pravilima, običajima i situacijama koje se retko viđaju u drugim delovima Evrope. Njena priča obuhvata male pristaništa u selima na Dunavu, ali i velike, prometne luke u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Rumuniji. Međutim, ono što je Vericu najviše iznenadilo i ostavilo snažan utisak, jeste praksa koja se odvija u Beogradu.
Kako brod pristaje u beogradsku luku, cela posada već zna šta sledi. Nije reč o formalnom čekanju ili običnom usidrenju – sve je postalo rutina koju niko ne preispituje. Pokloni se pripremaju unapred i svaki član posade učestvuje u njihovom sakupljanju. Rakija, viski, flaše koje kapetan ili oficiri čuvaju posebno za ove trenutke, kolači koje kuvar pripremi unapred, čak i kafe i cigarete – sve se pažljivo pakuje i priprema za predaju. U tim trenucima brod se pretvara u malu manufakturu, gde svako ima svoju ulogu: neko donosi flaše, neko pakuje kese, neko piše cedulje sa pozdravima. Procedura je toliko ustaljena da niko više ni ne pita da li je to potrebno; svi znaju da je to deo tradicije koju se poštuje bez pitanja.
- Verica objašnjava da je iskustvo u drugim zemljama sasvim drugačije. U Nemačkoj ili Austriji, formalnosti su jasne i stroge, i niko ne očekuje da se nešto ubrza ili olakša poklonom. Sve se odvija po službenim pravilima, a čak i mala odstupanja od protokola nisu dozvoljena. Nasuprot tome, u Beogradu, ukoliko brod ne ponese određene poklone, može doći do zastoja, natezanja ili problema sa čuvarima luke. Tek kada sve bude onako kako se očekuje, stvari teku glatko i bez zastoja.
Ono što Vericu najviše pogađa jeste otvorenost sa kojom se sve odvija. Ne postoji stid ili skrivene namere – zna se ko je dežurni čuvar i šta voli. Neko preferira određenu vrstu viskija, drugi domaću rakiju, treći tačno određenu marku cigareta. Ovo nije više klasično mito, već ustaljeni običaj, nešto što se podrazumeva i što se od posade očekuje. S vremenom, Verica je shvatila da je to neizbežan deo posla u toj luci i da se pravila jednostavno moraju poštovati.
Nekada joj je neprijatno pred strancima u posadi. Oni su navikli na red i jasne procedure i često je pitaju: “Zašto ovo radimo? Zar nije dovoljno da predamo papire?” Verica im objašnjava da je Srbija drugačija i da ovde stvari funkcionišu na svoj specifičan način. Iako je navikla na različite kulture i luke širom Evrope, ova praksa u Beogradu ostaje jedinstvena i neočekivana.
- Njena priča osvetljava i svakodnevne izazove rada na reci. Svaka luka ima svoje pravila i običaje, ali malo koja situacija pokazuje toliko jasno kako lokalni običaji mogu oblikovati ponašanje posade i tok rada broda. Posada nauči da prilagodi svoje ponašanje, da uoči i poštuje nepisana pravila, i da razume kulturne razlike koje često ne postoje u formalnim procedurama.
Verica zaključuje da, iako je plovila mnogim rekama i videla brojne luke, ovakvu scenu – gde ceo brod zna da čim se usidri mora da se spremaju kese za čuvare – može videti samo u Beogradu. To iskustvo je za nju postalo deo svakodnevnice, ali i posebno svedočanstvo o jedinstvenom načinu na koji se stvari odvijaju u glavnom gradu Srbije, u luci koja kombinuje formalnost i tradiciju sa specifičnim lokalnim običajima.
Vericina priča nije samo opis rada na reci, već i ogledalo lokalnih običaja i kulturnih specifičnosti koje posada mora da poštuje. Ona pokazuje koliko iskustvo na brodu može biti raznovrsno i koliko lokalni običaji mogu oblikovati svakodnevicu, ostavljajući trajne utiske na one koji kroz njih prolaze. Njeno svedočenje ukazuje na to da su prilagođavanje, strpljenje i razumevanje lokalnih pravila ključni za svakoga ko se bavi ovakvim poslom, ali i da će određena iskustva ostati nezaboravna, jer se događaju samo na određenim mestima
