Čuvena glumica Vesna Čipčić bila je godinama u braku sa Aleksandrom Sašom Alačem, s kojim je dobila sina i ćerku. Međutim, njihovoj ljubavi je ubrzo došao kraj.
Nakon razvoda, Aleksandru se sreća osmjehnula s punašnom redateljicom Milicom Kralj, kćeri pokojnog Petra Kralja, a navodno je upravo afera s Milicom uzrok razlaza između njega i Vesne.
– Najveći krah u mom intimnom životu je razvod nakon 23 godine. To je nešto što je ostavilo dubok trag na mene, ali i ta situacija, našla sam se u… neugodnoj. Izuzetno neugodan. Nije mi slomio krila, nije me onemogućio u daljnjem letu. Žao mi je djece, žao mi je, jer nije moralo sve tako biti, ali Bože… Nisu moja djeca jedina čiji su se roditelji razveli – rekla je svojevremeno Vesna, a Vesna Čipčićeva bivša supruga o tom braku nikada nije govorila u javnosti.
Ni akteri priče nikada nisu komentarisali ove navode niti Milica i Aleksandar i dalje uživaju u 15-godišnjoj ljubavi.
BONUS TEKST:
Smokva (Ficus carica) je voćka koja se uzgaja vekovima i ima značajnu ulogu u ishrani, medicini i kulturi mnogih naroda. Potiče iz jugozapadne Azije i Mediterana, ali se danas uzgaja širom sveta, posebno u toplijim klimama.
Botaničke karakteristike: Smokva je listopadno drvo ili grm iz porodice dudova (Moraceae). Drvo može narasti do visine od 3 do 10 metara, sa širokom krošnjom. Listovi su veliki, režnjeviti i grubo nazubljeni. Plod smokve, poznat kao sikonijum, zapravo nije pravi plod već mesnata struktura koja nosi bezbroj sitnih cvetova unutar sebe. Ti cvetovi se razvijaju u sitne semenke koje se nalaze u unutrašnjosti ploda.
Uzgoj smokve: Smokva je izuzetno otporna biljka i prilagodljiva različitim uslovima uzgoja. Iako najbolje uspeva u toplim, suvim klimama, može podneti i hladnije zime, pod uslovom da temperature ne padnu ispod -10 °C. Smokva preferira sunčane lokacije i dobro dreniran, peskovit ili ilovast zemljište. Redovno zalivanje tokom sušnih perioda je važno, ali smokva ne podnosi preteranu vlagu.
U Srbiji, smokva se uzgaja uglavnom u južnim krajevima i primorju, gde su klimatski uslovi pogodniji za njen rast. Smokva može početi da rađa već u drugoj ili trećoj godini, ali puni rod postiže tek nakon nekoliko godina.
Vrste i sorte smokve: Postoji mnogo sorti smokve, koje se razlikuju po boji ploda, ukusu, veličini i vremenu sazrevanja. Najpoznatije sorte su „Bjelica“, „Petrovača“, „Zelenika“ i „Crnica“. Plodovi mogu biti zelene, ljubičaste, smeđe ili crne boje, a ukus može varirati od veoma slatkog do blago kiselkastog.
Nutritivna vrednost i zdravstvene koristi: Smokve su bogate prirodnim šećerima, vlaknima i raznim vitaminima i mineralima. One su dobar izvor vitamina B6, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Vlakna iz smokvi pomažu u poboljšanju probave i prevenciji zatvora, dok kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska.
Osim toga, smokve sadrže antioksidante koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, što može smanjiti rizik od razvoja hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca i dijabetes. Smokve se često preporučuju osobama koje pate od anemije, zbog visokog sadržaja gvožđa.
Kulturni i istorijski značaj: Smokva ima bogatu istoriju i simboliku u mnogim kulturama. U drevnoj Grčkoj, smokva je bila simbol plodnosti i obilja. U Bibliji, smokva se spominje više puta, a njeno lišće se često povezuje sa pričom o Adamu i Evi. U islamskoj tradiciji, smokva je jedno od voća koje se spominje u Kuranu.
Primena u kulinarstvu: Smokve se koriste sveže, sušene, ili prerađene u raznim proizvodima kao što su džemovi, slatka, likeri i kolači. Sušene smokve su posebno popularne zbog svoje slatkoće i dugotrajnog čuvanja. U mediteranskoj kuhinji, smokve se često kombinuju sa sirom, mesom i vinom, stvarajući bogate i slojevite ukuse.
Zaključak: Smokva je ne samo ukusno voće već i izuzetno korisna biljka sa širokom primenom u ishrani, medicini i kulturi. Njena otpornost i prilagodljivost čine je idealnom za uzgoj u različitim klimatskim uslovima, dok njene nutritivne vrednosti i zdravstvene koristi čine je neprocenjivim dodatkom svakoj ishrani.
