Voditeljka Maja Žeželj je jednom prilikom otvoreno podelila svoju borbu s bolešću, prisjećajući se detalja iz svog teškog iskustva. Sve je počelo dok je vodila emisiju “Dnevnik”, kada je osetila naglu promenu u svom zdravstvenom stanju. “Bilo mi je strašno hladno”, seća se Maja, dok je radila u studiju, opisujući kako su joj ruke bile toliko hladne da su joj donosili toplu vodu da bi ih zagrejala. Nakon završetka emisije, Maja nije mogla ni da se ispravi, osećala se iscrpljeno i hladno, što ju je navelo da shvati da nešto nije u redu. Pozvala je svog kolegu Ivana da je pokupi jer nije mogla sama da se vrati kući. Kada je primetila promene na svom licu i pojavu tačkica, shvatila je da problem nije bezazlen. Odlučila je da ode u bolnicu, gde su lekari brzo postavili dijagnozu – tromboza, praćena sepsom.
Maja je priznala da se svega seća iz perioda kada je bila u komi. Iako je bila u stanju bez svesti, imala je lucidne momente i pamti doktorku Vesnu Bumbaširević koja ju je nadzirala tokom njene borbe za život. Tada je otkrila da je doktorka dolazila iz Švedske i radila u klinici koja je bila poput privatne kuće, vođena od strane doktorke i njene sestre Biljane Damjanović. Maja je opisala kako je doživljavala ove trenutke kao stvarnost, videći oko sebe kliniku koja je takođe služila kao obdanište, sa proslavom Halloween-a i raznim aktivnostima.
Tokom boravka u komi, Maja je doživela niz neobičnih iskustava i vizija. Spominjala je “taj brod koji se pojavljuje”, tvrdeći da to nije bila halucinacija već stvarnost koju je doživela u drugoj dimenziji. Iako je svesna da su neki od ovih doživljaja bili halucinacije, uverena je da su neki od njih bili stvarni događaji. Seća se trenutka kada je izlazila iz svoje tela i videla sebe kako leži na krevetu iznad sobe u kojoj je bila smeštena. Ovo iskustvo povezala je sa prisustvom svoje bake na vratima, koja joj je dala podršku i podstrekla je da se vrati u svoje telo. Maja je ispričala kako je osetila bliskost sa svojom bakom, koja ju je nazivala “šećeru”, skraćeno “š”, pružajući joj utehu tokom teških trenutaka u komi.
Sve ovo iskustvo duboko je obeležilo Majin život i ostavilo trajan utisak na nju. Nakon što se probudila iz kome, nastavila je svoju borbu za oporavak s još većom odlučnošću i zahvalnošću za drugu priliku koju je dobila.
BONUS TEKST:
Naučnici su nedavno otkrili fascinantne podatke o snovima i njihovom uticaju na naše emocionalno i mentalno zdravlje. Studije su pokazale da sanjanje može imati dubok uticaj na naše raspoloženje, kreativnost, pa čak i sposobnost suočavanja sa stresom.
Istraživanja su pokazala da se tokom faze REM sna, kada sanjamo najintenzivnije, naš mozak aktivira na poseban način. Tokom ove faze, delovi mozga koji su povezani sa emocijama i kreativnošću postaju izuzetno aktivni, dok se delovi povezani sa logikom i kritičkim razmišljanjem delimično isključuju. To može omogućiti dublje uvide u naše emocionalne procese i podstaći kreativno razmišljanje.
Sanjanje takođe može biti važan mehanizam za obradu emocionalnih iskustava. Tokom sna, naš mozak može obrađivati traumatične događaje na način koji nam pomaže da ih integrišemo i razumemo na dublji nivo. Ovo može doprineti smanjenju stresa i anksioznosti u budnom stanju.
Interesantno je i to da snovi mogu služiti kao inspiracija za kreativne projekte. Mnogi umetnici, pisci i pronalazači tvrde da su svoje najgenijalnije ideje dobili upravo iz snova. Sanjanje može otvoriti vrata mašti i podstaći nas da razmišljamo izvan ustaljenih okvira.
U svakodnevnom životu, možemo iskoristiti ove spoznaje o snovima kako bismo poboljšali svoje mentalno zdravlje. Dajte sebi dovoljno vremena za san, jer nedostatak sna može uticati na našu emocionalnu stabilnost i kognitivne funkcije. Takođe, držite dnevnik snova i zapisujte svoje snove čim se probudite, kako biste ih mogli analizirati i razumeti njihovo značenje. Na taj način, možete iskoristiti svoje snove kao resurs za dublje razumevanje sebe i svojih emocionalnih potreba.
Uz pravilan pristup, snovi mogu postati moćan alat za unapređenje mentalnog zdravlja i kreativnosti, otvarajući vrata ka dubljem razumevanju sebe i sveta oko nas.