U nastavku našeg današnjega članka, donosimo priču o jednoj ženi, a koja je apsolutni simbol Srbije i odbrane Kosova. Na žalost skončala je jako tužno…
Ljiljana Žikić Karađorđević ostavila je neizbrisiv trag kao jedna od najhrabrijih i najlepših srpskih heroina, čija je borba za Kosovo postala legenda. Njen život, ispunjen ne samo izuzetnom lepotom, već i nesalomljivom hrabrošću, inspirisao je mnoge generacije. Njena priča je savršeni spoj lične elegancije, umetničke duše i patriotske požrtvovanosti – sve to, uprkos burnom ljubavnom životu koji i dalje intrigira javnost.
Rođena 9. marta 1957. u Kragujevcu, Ljiljana je odrasla u porodici u kojoj su se preplitali uticaji Hercegovine i tradicionalne srpske vrednosti. Nakon razvoda roditelja, zajedno sa majkom i braćom i sestrama preselila se u selo Žabare, gde je u znak ličnog bunta odbacila prezime Đogović, usvojivši prezime Žikić, a kasnije i dodatak Manojlović – u čast voljene preminule babe, koja joj je bila životna vodilja i izvor duhovne snage.
Još kao dete, Ljiljana je pokazivala izuzetnu nadarenost za umetnost. Pohađala je muzičku i baletsku školu, a zatim je aktivno učestvovala u radu pozorišta „Joakim Vujić”. Taj rani umetnički angažman otvorio joj je vrata sveta mode i filma. Njena izražajna lepota, ali i oštroumnost, doneli su joj titulu Mis SR Srbije 1978. godine, nakon čega je ušla u najuži izbor za “Mis Jugoslavije”, predstavljajući tada ideal savremene, ali tradicionalnim vrednostima verne žene.
Ljiljana je ostavila upečatljiv trag na sceni bivše Jugoslavije, kako kroz glamur modnih pista, tako i kroz umetničke nastupe na filmu. Pojavljivala se na naslovnicama brojnih magazina, a njena filmska karijera obuhvatala je epizodne i često provokativne uloge u popularnim ostvarenjima poput „Nije nego”, „Tigar”, „Balkan ekspres” i „Grlom u jagode”. Iako su te uloge izazivale kontroverze, one su takođe svedočile o njenoj hrabrosti da se izrazi bez zadrške.
Ljubav prema umetnosti nije se završila na sceni – objavila je i zbirku poezije pod nazivom „Tebi”, u kojoj je ogolila svoje emocije i pokazala svoju introspektivnu stranu, daleko od glamura.
Ljiljanin ljubavni život često je bio u fokusu medija. Najviše pažnje privukla je veza sa princem Tomislavom Karađorđevićem, koja je započela 1996. godine. Iako nikada zvanično potvrđena, njihova povezanost bila je predmet brojnih spekulacija. Postojale su glasine o mogućoj veridbi, ali princ je kasnije tvrdio da pravoslavni kanoni, koji zabranjuju brak unutar iste loze Karađorđevića, predstavljaju prepreku toj vezi. Uprkos tome, njihova bliskost ostala je upamćena kao tiha, ali snažna priča o ljubavi i duhovnoj povezanosti.
Najznačajniji deo Ljiljanine biografije svakako je njeno učešće u ratu. Kao dobrovoljac u Vojskama Jugoslavije, bez imalo straha pridružila se borbi za očuvanje Kosova. Dana 28. marta 1999. godine, tokom izvršavanja zadatka, upala je u zasedu albanskih terorista i tragično poginula. Imala je samo 42 godine, ali je njena smrt doživljena kao žrtva dostojna legende. Među saborcima je ostala upamćena po hrabrosti, dok je za narod postala simbol otpora i vere u pravdu.
Pre odlaska na ratište, Ljiljana je svoju decu poverila bliskoj prijateljici, čime je pokazala koliko joj je bilo stalo do njihove budućnosti. Iako su se nakon njene smrti susrela s brojnim izazovima, zahvaljujući brizi žene koju su prihvatili kao drugu majku, uspeli su da pronađu stabilnost. Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, a 10. aprila 1999. sahranjena je u selu Žabare, uz prisustvo mnogih koji su je poštovali.
Ljiljana Žikić Karađorđević ostaje upamćena kao neustrašiva dama i patriotska junakinja čiji život je bio posvećen umetnosti, istini i otadžbini. Njen neponovljiv spoj harizme, nežnosti i ratničkog duha čini je izuzetnom figurom savremene srpske istorije. Njena borba za Kosovo i složeni privatni život ostavili su snažan utisak u kolektivnoj svesti naroda.
Ova priča nas podseća da prava snaga ne leži u moći, već u hrabrosti da se izborimo za ono što volimo. Ljiljanina sudbina svedoči o tome da ljubav prema domovini, umetnosti i porodici ostaje večna i nadilazi granice vremena i prostora.
