Pravoslavni post je duhovna i verska praksa koja se praktikuje u Pravoslavnoj crkvi. To je period tokom kojeg vernici praktikuju određena uzdržanja u ishrani, molitvi i duhovnoj praksi kao deo svoje duhovne pripreme za praznike ili kao način pokajanja i duhovnog rasta.Postovi se obično praktikuju tokom liturgijske godine, posebno tokom četiri velika posta: Velikog posta (koji traje 40 dana i priprema vernike za Uskrs), Božićnog posta (koji traje od 28. novembra do 6. januara), Apostolskog posta (posle Duhova, u periodu od nekoliko nedelja do Petrovdana) i Uspenskog posta (15 dana pre Uspenja Presvete Bogorodice).
Pravila posta mogu varirati u zavisnosti od lokalnih običaja i tradicija, ali obično uključuju uzdržavanje od mesa, mlečnih proizvoda, jaja, alkohola i ulja. Tokom posta, vernici se takođe podstiču da se više mole, čitaju Sveto Pismo, daju milostinju i praktikuju dobrotvorne aktivnosti.Cilj Pravoslavnog posta nije samo fizičko uzdržavanje od određene hrane, već i duhovno čišćenje uma, tela i duše, te razvijanje veće duhovne osvešćenosti, bliskosti sa Bogom i saosećanja prema bližnjima.
Post, kao duhovna praksa, zauzima izuzetno značajno mesto u životima vernika širom sveta, u različitim religijama i tradicijama.U drevna vremena, post je često podrazumevao potpuno uzdržavanje od konzumiranja hrane, što je bio izraz dubokog duhovnog odricanja i pokajanja. Međutim, kroz istoriju, postepeno se razvio oblik posta koji je uključivao odricanje samo od određenih vrsta hrane, posebno među pravoslavnim hrišćanima. Ove namirnice, poznate kao “mrsne”, obuhvataju hranu koja sadrži masnoće životinjskog porekla. Međutim, važno je napomenuti da se tokom posta pojedinih pravoslavnih praznika, post pravoslavnih hrišćana proširuje na uzdržavanje od svih vrsta hrane životinjskog porekla, uključujući i mlečne proizvode i jaja.
U pravoslavnoj tradiciji, sreda i petak su dani posvećeni molitvi i postu još od najranijih dana. Osim u periodu Velikog i Božićnog posta, koji su najduži i traju po šest, odnosno sedam nedelja, vernici praktikuju post i molitvu svake srede i petka tokom cele godine. Ovaj verski običaj se zasniva na duhovnoj simbolici vezanoj za događaje iz Biblije, kao što je Isusova izdaja i stradanje.Sreda se posebno posvećuje sećanju na Judinu izdaju Isusa Hrista, što je događaj koji je prethodio Isusovom stradanju. Vernici se tog dana uzdržavaju od mrsne hrane kao znak pokajanja i duhovne pripreme. Petak, s druge strane, predstavlja dan kada je Isus Hrist mučen i razapet na krst, te se smatra najtužnijim hrišćanskim danom. Tokom ovih dana, vernici praktikuju post “na vodi”, što znači da izbegavaju konzumiranje hrane pripremljene sa uljem, uz unos sirove ili barene hrane.
Pored fizičkog uzdržavanja od određene hrane, post takođe podrazumeva i duhovno uzdržavanje od loših misli, dela i želja. Vernici se podstiču da izbegavaju veselja i proslave, te da se usmere ka duhovnim praksama kao što su molitva, introspekcija i čitanje duhovne literature. Takođe, post se smatra periodom kada treba obratiti posebnu pažnju na moralni i duhovni razvoj, te se parovi i supružnici često uzdržavaju od telesnih zadovoljstava kao deo duhovne discipline.Iako se u narodu često naglašava važnost posta u kontekstu potomstva i porodičnih vrednosti, suština pravoslavnog posta leži u duhovnom i telesnom razvoju vernika, te njihovoj želji za bližim odnosom s Bogom. Kroz post, vernici praktikuju pokajanje, duhovno čišćenje i introspekciju, te se nadaju duhovnom prosvetljenju i blagoslovu.
