Krpe su neizostavan deo svakog doma, stalno u upotrebi i u kuhinji i u kupatilu. Njima brišemo radne površine, sudove, staklo i sve što se prospe ili zaprlja u hodu. Saznajte u nastavku teksta više…
- Zbog toga brzo nakupljaju fleke i neprijatne mirise, a ono što najviše frustrira jeste što i posle redovnog pranja često ostaje trag ustajalosti i vlage. Nisu krivi samo uporan sos od paradajza, kafa ili masnoća; mnogo veći problem su ostaci hrane i vlage koji se zadržavaju među vlaknima i postaju idealna podloga za bakterije i gljivice. Deterdženti umeju da zamaskiraju miris, ali ne uklone uzrok do kraja, pa se već posle prvog sledećeg korišćenja krpa opet oseća „na vlažno“. Umesto da ih bacimo i kupujemo nove, rešenje često stoji nadohvat ruke – u kuhinjskom ormariću – i pritom je jeftino, bezbedno i nežno prema tkanini.
Kada se spoje soda bikarbona i alkoholno sirće, dobija se mali kućni „laboratorijski“ tandem koji radi tiho, a temeljno. Soda pomaže da se razgrade naslage masnoće i da se neutralizuju neprijatni mirisi koji su se urezali u vlakna. Sirće, sa druge strane, menja pH okruženje u kome bakterije teško opstaju, istovremeno omekšava tkaninu i olakšava da vlakna posle pranja povrate prozračnost. Za razliku od izbeljivača, koji zna da oslabi konac i ostavi iritirajuće ostatke, ova kombinacija deluje bez agresije; zato je pogodna i za domove u kojima neko ima osetljivu kožu ili disajne puteve.
- Postupak je jednostavan i ne zahteva nikakvu posebnu opremu. Najpre se obezbedi veća posuda ili kanta sa toplom vodom – toplota pomaže da se otvore vlakna i da rastvor dopre dublje. U vodu se doda dobra količina sode bikarbone, dovoljno da se stvori blago bazna kupka, a zatim i merica sirćeta koja će odraditi svoj deo posla. Krpe treba skroz potopiti i ostaviti da miruju nekoliko sati, a ako su posebno zasićene mirisima, najbolje je da prenoće u rastvoru. Tokom tog vremena soda i sirće zajedno „rade“ na raspadanju masnoća i preostalih ostataka hrane, dok se bakterijama oduzima komfor koji su našle duboko u vlaknima. Posle namakanja, krpe se bez mnogo filozofije prebace u mašinu i operu na uobičajenom programu, ali sa minimalnom količinom deterdženta, jer je veći deo posla već obavljen u namakanju.
Rezultat je odmah vidljiv i, još važnije, odmah se oseti. Tkanina postaje meka pod prstima, boje izgledaju svežije, a miris vlage nestaje umesto da se samo zameni parfemom iz omekšivača. Vremenom se primeti i da krpe duže traju, jer nisu izložene oštrim hemikalijama koje razjedaju vlakna. To je jedna od diskretnih, ali važnih prednosti prirodnog pristupa čišćenju: umesto kratkotrajnog efekta, dobijamo dugoročno očuvanje materijala.
- Da bi se dobila trajna svežina, korisno je usvojiti nekoliko malih navika. Krpa koja je već upila masnoću i sokove ne bi trebalo da stoji zgužvana u zatvorenoj korpi, jer takvo okruženje čuva vlagu i podstiče razvoj neprijatnih mirisa. Bolje je odmah je isprati toplom vodom, iscediti i okačiti da se osuši na vazduhu. U mašini bi krpe trebalo prati odvojeno od garderobe, jer dijele specifična opterećenja i mirise koji nisu poželjni na odeći. Dubinsko potapanje u rastvor sode i sirćeta može da postane rutina jednom ili dva puta mesečno, u zavisnosti od toga koliko se često koriste i kakvim zaprljanjima su izložene. Time se održava „nulta tačka“ svežine, pa svakodnevno pranje ostaje lakše.
Ono što je zgodno u ovoj metodi jeste njena primenljivost na druge tekstile koji imaju sličan problem. Peškiri, naročito oni koji borave u vlažnim kupatilima, umeju da zadrže miris i posle pranja; isti rastvor im vraća prozračnost. Stolnjaci s upornim mrljama od vina ili sosa dobijaju drugu šansu nakon dužeg namakanja. Sportska odeća koja upija znoj i često ostaje sa „fitnes“ mirisom, takođe dobro reaguje na ovaj pristup, posebno ako se redovno provetrava i suši bez žurbe. Sve te tkanine dele istu muku – masnoću, so, proteine i vlagu – i sve imaju korist od blagog, ali upornog rastvora koji te naslage rastavlja bez oštećenja.
- Prirodno čišćenje ima još jednu vrednost koju je lako prevideti: smanjuje količinu hemije u domu. Manje agresivnih sredstava znači manje potencijalnih iritansa koji mogu da završe na koži ili u vazduhu, pogotovo u kuhinji gde spremamo hranu. Kada znamo šta je u rastvoru – obična soda i sirće – i kada vidimo kako tkanina zaista miriše čisto, ne samo „namirisano“, razvijamo poverenje u proces i lakše ga pretvaramo u naviku.
