Kažu da svako dete na ovaj svet dođe sa svojom nafakom, svojim delom sudbine i blagoslova. Život Fadila Hajdarevića iz Konjević Polja upravo je primer kako čovek, i pored velikih rana iz prošlosti, može pronaći mir.
Njegova životna priča svedoči o snazi volje, sposobnosti da se prevaziđu nepravde i veri da se iza svake tame krije nova svetlost.Fadilovo detinjstvo bilo je obeleženo dubokim bolom. Još kao mali, izgubio je oca, a ubrzo je majka odlučila da krene svojim putem i preda sudbinu svoje dece drugima. Kako sam Fadil opisuje, ostavila je njega, brata i sestru „kao čarape“, bez trunke materinske brige. Tetka, sestra njegove majke, preuzela je odgovornost da ih zaštiti, nahrani i odgoji. Zahvaljujući njoj, ali i strini koja je pružila nesebičnu pomoć, troje napuštene dece uspelo je da preživi i sačuva bar deo topline doma.
Sećanja na te rane godine i danas su mu jasna. Imao je svega dve godine kada ih je majka ostavila, brat je bio beba, a sestra jedva prohodala. Nikada ih više nije potražila, niti pokazala želju da ih vidi. Jedini susret koji pamti bio je slučajan – ispred prodavnice. Ona je tada skrenula pogled, kao da ne poznaje sopstvenog sina. Ta slika ostala mu je duboko urezana, ne zbog ljutnje, već zbog saznanja koliko su ljubav i briga nekih ljudi uslovljeni sopstvenim interesima.
- Najpotresniji trenutak iz detinjstva, koji Fadil nikada neće zaboraviti, desio se jednog hladnog dana. Majka se našla u koloni svatova, a njih troje, mala i nejaka, stajali su na putu. Umesto da ih zagrli i zaštiti, ostavila ih je u snegu i nastavila dalje. Ta scena, koliko god bila bolna, postala je prekretnica u njegovom životu – naučila ga je da ne očekuje ništa od onih koji ne žele da budu tu, već da se osloni na dobrotu onih koji izaberu da ga vole.
Iako je rastao bez roditeljske ljubavi, Fadil je rano naučio da se snalazi. Shvatio je da su podrška i ljubav tetke i strine bile stub njegovog odrastanja, i upravo ga je ta sigurnost naučila da vrednuje male stvari. Kaže da je kroz sve nedaće izgradio otpornost, ali i zahvalnost za svaki trenutak mira koji je kasnije došao.
Vremenom su i njegova braća i sestra našli svoj put. Sestra se udala u blizini Zvornika i stvorila porodicu, dok je brat završio školu u Bratuncu, a potom otišao u Vojvodinu u potrazi za poslom. Tamo se oženio i sada, kao penzioner, uživa u mirnom životu. Svi oni, uprkos teškom početku, pronašli su svoju sreću i stabilnost, što Fadilu donosi dodatni osećaj radosti.
Danas Fadil živi u Konjević Polju sa svojom suprugom. Bavi se poljoprivredom, čuva ovce i vodi jednostavan, ali ispunjen život. Njegova deca žive u inostranstvu, lepo su se snašla i zadovoljna su, a on i supruga ih povremeno posećuju. Još više ga raduje što uskoro očekuju unučiće – novu generaciju koja će doneti još svetlosti u njihov dom.
- Za njega, sreća nije u materijalnom bogatstvu. Ona se meri zdravljem, skladom i ljubavlju u porodici. Kaže da čovek može imati kuće, automobile i novac, ali ako nema mir u srcu i harmoniju među bližnjima, sve drugo gubi vrednost. Uprkos svemu što mu je život oduzeo, veruje da mu je Bog dao ono najvažnije – dom u kojem vladaju poštovanje i toplina.
Fadil ne krije da prošle rane nikada ne mogu u potpunosti da izblede. One su deo njega, oblikovale su ga i naučile koliko je važno ceniti ono što imaš. Ipak, umesto da ga prošlost sputava, ona ga podseća na to koliko je daleko stigao. Na svom primeru pokazuje da čovek može krenuti iz gotovo beznadežne situacije, a ipak izgraditi život dostojan poštovanja.
„Bog nešto uzme, a nešto da,“ često kaže, misleći na to da, iako je ostao bez roditeljske ljubavi, dobio je porodicu koja ga podržava i daje mu smisao. U njegovim rečima nema gorčine, već samo zahvalnost. Ta zahvalnost, oblikovana godinama iskušenja, danas se vidi u svakom njegovom osmehu i svakom mirnom danu provedenom u domu koji je stvorio sopstvenim trudom.
Njegova priča nije samo svedočanstvo o ličnoj borbi, već i podsetnik svima da vrednost života ne leži u onome što nam se desilo, već u tome kako odlučimo da živimo dalje. Fadil Hajdarević je dokaz da, i kad ti život zatvori jedna vrata, uvek postoji način da pronađeš ona druga – ona koja vode ka miru, ljubavi i unutrašnjoj slobodi
