U današnjem članku vam pišemo na temu Lučindana, praznika koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 31. oktobra u čast Svetog Luke. To je datum koji u narodu ima duboko ukorenjeno značenje, jer uz njega se vezuju običaji, verovanja i mnoge poruke koje se prenose s kolena na koleno.
Stara poslovica „Sveti Luka, sneg do kuka“ govori da s ovim praznikom počinje prava zima. Nekada, kada su ljudi živeli u većoj bliskosti s prirodom, upravo ovakvi dani služili su kao putokazi – vreme da se poljoprivredni poslovi privedu kraju, da se domaćinstvo pripremi za hladne mesece i da se život usmeri ka kući i ognjištu.
Lučindan je i praznik mira i dobrote. Veruje se da toga dana nikako ne treba ulaziti u sukobe, niti se prepirati. Kaže se da ako budete blagi i tihi na Svetog Luku, takva će vam biti i cela godina. Posebna pažnja obraća se na to ko prvi uđe u kuću, jer se smatra da osobine tog gosta prenose svoju simboliku na domaćinstvo za narednih dvanaest meseci. Zbog toga se mnoge porodice nadaju da će prvi posetilac biti neko zdrav, vredan i veseo.
- A ko je bio Sveti Luka? Prema predanju, bio je apostol, lekar i ikonopisac. Smatra se autorom Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, iako o tome postoje različita mišljenja među savremenim tumačima Biblije. Za vernike, međutim, nema dileme – Sveti Luka je onaj koji je rečima i delom preneo Hristovo učenje i ostavio snažan trag u istoriji hrišćanstva. Njegove mošti vekovima su bile poštovane, a posebno se verovalo u njihovu moć isceljenja bolesti očiju.
U narodu se Sveti Luka doživljava kao zaštitnik zdravlja i kao onaj kome se obraćamo kada su potrebne snaga i uteha. Posebno je poznata molitva ovom svetitelju u kojoj se traži da nas približi Bogu, da nam pomogne da razumemo Njegovu reč i da nas oslobodi greha. Reči molitve nisu samo molba za zdravlje tela, već i za pročišćenje duše i rađanje iskrenog pokajanja. Vernici je doživljavaju kao jedan od najsnažnijih načina da se čovek duhovno osnaži i pronađe mir.
Za mnoge porodice Lučindan je krsna slava, pa se obeležava svečano, uz slavski kolač, sveću i žito. To je trenutak kada se oko stola okupljaju rodbina i prijatelji, a molitva i pesma ispunjavaju dom. Iako su običaji različiti od mesta do mesta, zajednička nit svima je poštovanje svetitelja i nada da će njegova blagost i dobrotа biti zaštita doma tokom godine.
- Današnji vernici Lučindan doživljavaju i kao dan ličnog preispitivanja. Tradicija savetuje da se tada izbegavaju teške reči, da se pomaže drugima i da se pokaže strpljenje i blaga narav. Poruka Svetog Luke ostaje jasna – mir u srcu i dobrota prema drugima najvažnije su vrednosti.
Na kraju, Lučindan nije samo sećanje na svetitelja iz prvih vekova hrišćanstva, već i živa veza između prošlosti i sadašnjosti. To je dan kada se tradicija i vera susreću, kada se porodice okupljaju, a ljudi podsećaju da je blagost vrlina koja leči i dušu i telo. Za neke je to i podsetnik da kroz strpljenje i dobrotu mogu da pronađu snagu da izdrže sve životne teškoće.
Lučindan nas uči da dostojanstvo, mir i ljubav u srcu ostaju najveći blagoslov – ne samo za taj dan, već za svaku narednu godinu
