Grčevi u nogama predstavljaju čestu pojavu koja može ozbiljno narušiti kvalitet života, naročito kada se javljaju tokom noći.U nastavku članka saznajte više na ovu temu..
Iako ih mnogi smatraju bezazlenim, njihova upornost i intenzitet mogu biti znak da u organizmu postoje dublji fiziološki poremećaji. Prema rečima profesora Dragana Hrnčića, specijaliste interne medicine, važno je obratiti pažnju na ove simptome jer često govore mnogo više nego što mislimo.
- U osnovi, grčevi su nenadane i nekontrolisane kontrakcije mišića, koje se obično dešavaju u stanju mirovanja, posebno noću. Iako su skeletni mišići pod našom voljom, tokom grčeva dolazi do njihovog naglog stezanja bez naše kontrole. Ove kontrakcije traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i izazivaju intenzivan bol, strah, a često i nesanicu, naročito kod starijih osoba i trudnica.
Uzroci nastanka grčeva su različiti i ponekad nejasni. Ipak, jedan od najčešćih razloga jeste neravnoteža elektrolita, uključujući kalijum, magnezijum i kalcijum. Kada dođe do njihovog poremećaja, neuromišićna komunikacija se remeti, što može rezultirati ovim bolnim kontrakcijama. Često su uzrok i dehidracija, dugotrajno sedenje ili nedostatak istezanja, koji dovode do pritiska na nerve.
Kod trudnica su grčevi naročito česti, što se pripisuje promenama u cirkulaciji i dodatnom fizičkom opterećenju koje telo doživljava tokom trudnoće. Iako neprijatni, ovi grčevi obično nisu razlog za zabrinutost jer su prirodan odgovor organizma na fiziološke promene koje prate trudnoću.
Postoji nekoliko vrsta grčeva. Najčešći su idiopatski grčevi, kod kojih uzrok nije poznat. Nasuprot njima, sekundarni grčevi su rezultat određenih medicinskih stanja kao što su periferna vaskularna bolest, neurološki poremećaji ili ozbiljnije bolesti poput amiotrofne lateralne skleroze. U tim slučajevima grčevi se javljaju češće, duže traju i zahtevaju konsultaciju sa lekarom.
Posebno je zanimljivo pitanje zašto se grčevi najčešće pojavljuju noću. Tokom spavanja, naročito u REM fazi, mišići prirodno ulaze u stanje opuštenosti. Ako su prethodno bili preopterećeni ili nisu dovoljno istegnuti, to stanje može izazvati grč. Takođe, nedostatak tečnosti i dugotrajno sedenje ili stajanje tokom dana mogu doprineti njihovoj pojavi tokom noći.
Najčešće su pogođeni mišići potkolenice, a naročito zadnja loža. Iako bol može biti jak, obično ne ostavlja trajne posledice. Međutim, ako se javljaju često, mogu izazvati hroničan umor, jer prekidaju san i remete ritam odmora. Ovo je naročito izraženo kod starijih ljudi i trudnica, koji su ionako podložniji iscrpljenosti.
Kada do grča dođe, preporučuje se blaga masaža i primena toplote na zahvaćeni mišić. Ovo pomaže u opuštanju mišićnih vlakana i ublažava bol. Nakon grča često ostaje osećaj nelagodnosti i zategnutosti, što je posledica nakupljene mlečne kiseline. I u tim situacijama masaža može pomoći da se stanje brže normalizuje.
- Iako mnogi posežu za suplementima kako bi sprečili grčeve, profesor Hrnčić upozorava da se to ne čini bez prethodnih analiza. Samo laboratorijski nalazi mogu potvrditi postojanje deficita određenih minerala, a neracionalna upotreba dodataka može imati negativne efekte. U većini slučajeva, pravilno izbalansirana ishrana može biti sasvim dovoljna.
Preporučuje se povećan unos namirnica bogatih elektrolitima, poput banana, paradajza i zelenog povrća, jer pozitivno utiču na funkcionisanje mišićnog i nervnog sistema. Oni koji su skloni grčevima treba da obrate pažnju na svakodnevnu ishranu, ali i da se redovno kreću i istežu.
Ako grčevi postanu učestali i dugotrajni, neophodno je potražiti stručnu pomoć kako bi se isključile ozbiljnije dijagnoze. Uz adekvatnu terapiju i korekciju životnih navika, stanje se najčešće može uspešno kontrolisati.
Na kraju, profesor Hrnčić naglašava da su dobra hidratacija, redovna fizička aktivnost, pravilno istezanje i kvalitetan san ključni za prevenciju grčeva. Ako postoji potreba, lekar će predložiti adekvatnu suplementaciju ili promene u ishrani, ali sve mere treba sprovoditi uz stručni nadzor, a ne samoinicijativno.
