Haris Džinović, poznati pevač narodne muzike, postao je glavna tema u domaćim medijima zbog vesti o razvodu nakon 24 godine braka. Ova vest izazvala je veliku pažnju javnosti i izazvala brojne reakcije i spekulacije.
Haris izjavljuje da je suočavanje sa razvodom od Meline zaista teško, ali ističe da mu prijatelji pružaju neophodnu podršku i pomažu mu da lakše prevaziđe ovu životnu prekretnicu.
Jedan od njegovih bliskih prijatelja, Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson, otkrio je nedavno detalj iz Harisovog života koji je mnoge iznenadio. Naime, Sejo je podelio da ga je Haris čuvao dok je bio dete, što je retko poznat aspekt njihovog prijateljstva.
“Haris je bio tu za mene kada sam bio mali. Moja baka i njegova mama bile su bliske prijateljice, pa bi on često preuzeo ulogu starijeg brata i brinuo se o meni dok su one bile odsutne. Zbog toga mi je Haris oduvek bio jedan od najstarijih prijatelja”, izjavio je Sejo Sekson.
Iako je među njima postojala razlika u godinama od samo deset godina, Sejo ističe da je Haris već tada pokazivao interesovanje i talentovanost za muziku.
“Verujem da mi je Haris možda i preneo ljubav prema muzici. Sećam se da je već tada svirao harmoniku i pokazivao neobičan talenat za muziku. Možda nisam ni svestan koliko je njegova podrška i inspiracija uticala na moj izbor karijere”, priznao je Sekson u jednom intervjuu za hrvatske medije.
BONUS TEKST:
U današnjem svetu, prepunom izazova i brzih promena, često se nalazimo u vrtlogu svakodnevnih obaveza, preokupacija i ciljeva koje želimo postići. Dok jurimo za uspehom, često zaboravljamo zastati i osvrnuti se na ono što zaista čini život vrednim življenja – male radosti, trenuci sreće i prisustvo koje osećamo oko sebe.
Možda je to trenutak kada sunčeve zrake probijaju kroz oblake i obasjavaju vaše lice dok šetate parkom. Možda je to miris sveže pečenog hleba koji se širi iz pekare na uglu ulice. Možda je to nežan osmeh stranca koji vam pruža ruku u znak podrške. Sve su to trenuci koji nas podsećaju na lepotu života, na čuda koja nas okružuju svakog dana, ako smo samo voljni da ih primetimo.
Važno je naučiti ceniti te male, ali važne trenutke. To ne znači da treba ignorisati svoje ambicije ili prestati težiti ostvarenju svojih ciljeva, već samo naučiti uskladiti težnju za napretkom sa sposobnošću da se zaustavimo i uživamo u prisutnom trenutku. Jer, upravo u tim sitnicama leži suština sreće – u prihvatanju, zahvalnosti i prisustvu.
Nekada je dovoljno samo stati, udahnuti duboko i osvestiti trenutak u kojem se nalazimo. To može biti miran trenutak proveden uz omiljenu knjigu, opuštajuća šetnja prirodom ili razgovor sa dragim prijateljem. U tim trenucima, osećamo se povezano sa svetom oko sebe i shvatamo da su sreća i radost često prisutne u najneočekivanijim oblicima.
Zato, dok jurimo kroz život sa svojim ciljevima i ambicijama, ne zaboravimo da zastanemo i cenimo male čuda koja nas okružuju. Upravo u tim trenucima pronalazimo pravu lepotu života, u ljubavi, prisutnosti i radosti koju delimo sa drugima.
