– Ono što se sa sigurnošću može reći je to, da su majke apsolutno sve u stanju da urade, samo da zaptite svoju djecu. To je jednostavno jače od njih, to im je u prirodi, krenuvši od samih ivotinja, pa sve do ljudskog oblika. Mi danas govorimo o osveti jedne majke, koja je bila više nego stravična. 

Ljudi u neverici gledaju ovaj snimak, a utisci su podeljeni. Dok su je jedni branili, drugi su je osuđivali.

“Htela sam da ga ubijem. Ubio je moju ćerku… Htela sam da mu pucam u lice, ali sam mu pucala u leđa… Nadam se da je mrtav” , rekla je Marijana odmah posle pucnjave. Neposredno pre ubistva izjavila je da je sanjala trenutak osvete.

  • Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja 70-ih godina prošlog veka vodila pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Teško je preživljala, ali se trudila da se stara o maloj Ani, svom trećem detetu. Dvoje starije dece je prethodno dato na usvajanje. Ana je važila za srećno dete, ali njeno detinjstvo je prekinula tragedija – pronađena je mrtva 5. maja 1980. godine.

Sedmogodišnjakinja je tog kobnog dana napustila školu, nakon svađe sa majkom. Našla u rukama svog 35-godišnjeg komšije, lokalnog mesara Klausa Grabovskog, koji je već imao krivični dosije koji uključujuje zlostavljanje dece.

Istraga je utvrdila da je Grabovski držao Anu u svom domu satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. Zatim je telo deteta sakrio u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala.

Nakon što je njegova verenica obavestila policiju, Grabovski je uhapšen iste večeri. Priznao je ubistvo, ali je negirao da je zlostavljao dete. Ostaje nepoznato do danas da li ju je seksualno napastvovao.

Svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Bolesnik je izjavio da je devojčica pokušala da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac.

Suđenje Grabovskom je izazvalo neverovatnu bol kod majke, koja je ponovo proživljala strašan događaj. Njegovi branioci su tvrdili da je uzrok ovog mostruoznog zločina Klausova hormonska neravnoteža.

  • Naime, mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju. U to vreme, seksualni prestupnici u Nemačkoj često su bili podvrgnuti kastraciji kako bi se sprečilo ponavljanje zločina, ali to nije bio slučaj sa Grabovskim.

Trećeg dana suđenja u Okružnom sudu u Libeku, Marijana je iz torbice izvukla pištolj i osam puta povukla obarač. Šest hitaca pogodilo je Grabovskog i on je preminuo na podu sudnice.

  • Usledilo je suđenje Marijani za ubistvo Grabovskog. Tokom suđenja, ona je posvedočila da je u snu pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke. Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala: “Uradila sam to za tebe, Ana“. Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca, simbolično – po jedno za svaku godinu Aninog života.

O podeljenosti javnosti povodom ovog slučaja i kazne najbolje pokazuje istraživanje Alensbah instituta. Da je Marijani dodeljena odgovarajuća kazna smatralo je 28 odsto Nemaca, 27 odsto smatralo je da je preteška, dok je 25 odsto smatralo da je trebala da bude osuđena na težu kaznu.

Nakon što je odslužila polovinu kazne, Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine. Nakon toga se preselila se u Nigeriju, gde se udala i ostala do 90-ih godina. Usledio je razvod od muža, da bi se posle preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku. Umrla je 17. septembra 1996. godine. Sahranjena je pored ćerke Ane.

Preporučeno