Smrt je tema o kojoj mnogi ne žele da pričaju, ona je neizbežna i dolazi u različitim oblicima. Za većinu ljudi gubitak voljenih osoba predstavlja jedan od najtežih trenutaka u životu.
Svi smo već upoznati s ulogom dule kao osobe koja pruža kontinuiranu fizičku, emocionalnu i informativnu podršku trudnicama i njihovim partnerima. Dula je podrška koja pomaže stvoriti pozitivno i sigurno iskustvo tokom trudnoće, porođaja, te u prvim danima nakon porođaja. Međutim, vrlo malo ljudi zna da postoje i dule smrti, osobe koje pomažu onima koji se suočavaju sa završetkom svog života.
- Jedna žena, čije je iskustvo s umiranjem njenog oca duboko promenilo njen pogled na život, odlučila je postati dula smrti. Njen put prema ovom pozivu započeo je nakon što je, gledajući svog oca u njegovim poslednjim danima, postala svestan složenosti i dubine tih trenutaka.
Njena priča počinje pre četiri godine, kada je njen otac otpustio iz bolnice na kućnu hospicijsku negu. Ostatak porodice bio je prisutan, ali ona se našla u situaciji u kojoj je morala doneti teške odluke. Sestra joj je pokazala kako da koristi morfijum, a ona je, u trenutku nesigurnosti, prihvatila odgovornost za brigu o svom ocu. Ta noć bila je ključna, jer je ona prvi put bila sama odgovorna za njegovu brigu.
Međutim, dan kada je njen otac preminuo, ostavio je veliku nemoć i krivicu. Nije znala da li je učinila dovoljno ili je mogla nešto više učiniti za njega. Taj trenutak je duboko uticao na nju i podstakao je da istraži rad dule smrti kako bi sebi i drugima pomogla da se bolje pripreme za takve situacije.
Nakon nekoliko meseci istraživanja, upisala je kurs za dule smrti. Porodica joj nije bila sigurna kako će se nositi s takvim poslom, jer su se brinuli da će je to emotivno iscrpiti. Ipak, ona je bila odlučna – želela je biti osoba koja pruža mir i podršku, onako kako je to njoj bilo potrebno.
I dok je prolazila kroz proces edukacije, dobila je i terapijskog psa, Gaju, od svoje preminule komšinice. Gaja, nežna i smirena, postala je partner u njenom radu sa umirućima. Zajedno su počele posećivati pacijente u hospicima, pružajući emocionalnu podršku, kao i fizičku prisutnost, koja je mnogima pomagala da se osećaju sigurno i smireno u poslednjim trenucima svog života.
- Kroz svoja iskustva, dula smrti naučila je mnoge stvari o procesu umiranja. Jedna od najvažnijih spoznaja bila je da mnogi ljudi čekaju da njihovi voljeni napuste prostoriju kako bi mogli mirno preći na drugu stranu. Neki umiru kada reše neodložne stvari, dok drugi čekaju na specifičnu osobu da ih pozdravi. Ove informacije, koje su bile potpuno nepoznate njoj kada je gubila svog oca, sada je delila sa porodicama koje su prošle kroz slične situacije, smanjujući njihov strah i nesigurnost.
S vremenom je postala i edukator, pomažući drugim ljudima da se pripreme za smrt, kako bi se smanjio strah koji dolazi s tom neizbežnom stvarnošću. I sama je počela razmišljati o svojoj smrti – kako bi želela da umre, da li bi to bilo kod kuće ili u ustanovi, i kako bi želela da bude sahranjena. Napravila je svesku sa svim važnim informacijama – testamentom, voljom, računima, te ih sačuvala i u elektronskoj formi. Tako je sebi i svojoj porodici omogućila da u budućnosti ne mora da se brine o tome.
Biti dula smrti promenilo je njeno viđenje smrti i života. Nema više straha od kraja, jer je sada razumela kako taj proces izgleda. Sada, kada upoznaje ljude koji se suočavaju sa smrću, njeno iskustvo je postalo alat za ublažavanje straha i za pripremu drugih na neizbežno.
Ono što je naučila kroz svoju ulogu jeste da život treba živeti punim plućima, jer je neizbežno da se jednom svi moramo suočiti sa krajem. Zahvaljujući svojoj edukaciji, iskustvu i Gaji, pomogla je mnogim ljudima da sa manje stresa i straha prođu kroz ovaj prirodni deo života
