Daanas je treći dan Božića, aa svi oni mlađi i ne znaju neke stvari i detalje koji su povezani sa najvećim pravoslavnim praznikom. Slijedi i jako koristan i poučan tekst na ovu temu…
Sveti pravomučenik i arhiđakon Stefan je jedan od najvažnijih svetaca u pravoslavnom kalendaru, čije slavlje Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju svakog 9. januara. Ovaj dan, poznat kao Stevanjdan, nosi sa sobom bogatstvo narodnih običaja i tradicija, a posebno se povezuje sa plodovima prirode i obradom zemlje. U tekstu koji sledi, detaljno ćemo istražiti običaje vezane za ovaj dan, kao i značaj samog svetitelja, svetog Stefana.
Tradicija i običaji na Stevanjdan
Na Stevanjdan, jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste iznošenje božićne slame iz kuće. Ova slama se pažljivo pometena i skupljena, a verovanje koje je povezano s njom je da ima plodotvornu moć. Zbog toga se slama stavlja u štale, voćnjake, pčelinjake ili privredne objekte, kako bi podstakla napredak i rod tokom godine. Slama se, naravno, iznosi iz kuće sa posebnom pažnjom i obazrivošću, a prema verovanju, ne bi trebalo da se čuje kako slama odlazi, jer se smatra da bi to moglo doneti loš omen.
U Vojvodini, postoji posebna tradicija vezana za iznošenje slame. Žene, tiho i nenametljivo, iznose slamu iz kuće, a metlu kojom je pometena slama čuvaju tokom godine, verujući da će im doneti dobro zdravlje. Takođe, postoji i šaljiva opaska da ovaj dan “drže škrtice”, jer je poznato da gosti, siti od prethodnog božićnog slavlja, ne mogu mnogo da pojedu i popiju, a ipak, Stevanjdan je dan koji nosi sa sobom mnogo značenja i simbolike.
Jedan od ključnih elemenata proslave Stevanjdana jeste priprema slavskog stola. Kao i za sve druge slave, domaćin na sto mora da iznese slavski kolač i postavi ikonu svetog Stefana, uz koju se pali slavska sveća. Oko stola se okupljaju najbliži – rodbina, kumovi i prijatelji, jer su oni ti koji čine slavlje potpunim. Bez njihovog prisustva, slavlje ne bi bilo isto.
U šumadijskim selima, postoji još jedan interesantan običaj vezan za Stevanjdan. Tada domaćin odlazi u voćnjak sa sekirom da “poseče nerodno” drvo. Ipak, pred sam čin seče, neko iz društva ga često odvrati od toga, govoreći mu da drvo ipak neće biti posečeno, jer će ove godine “roditi”. Na kraju, blagorodna slama se stavlja u raklje svakog stabla koje je “podbacilo”, kako bi se podstakao njegov plodonosni rast.
Na nekim mestima, deca simbolično obilaze kuće sa pesmama posvećenim svetom Stefanu, donoseći sreću i blagostanje domaćinima. U zamenu, dobijaju voće, orahe ili novčiće, što simbolizuje blagodat i obilje.
Ko je bio Sveti Stefan?
- Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Iako nije bio jedan od apostola, postao je prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli izabrali da pomažu siromašnima u Jerusalimu. Zbog svoje posebne pobožnosti i predanosti, nazivaju ga i arhiđakonom.
Njegov život bio je ispunjen mnogim čudesima koja je činio uz pomoć Svetog Duha. Sveti Stefan se suprotstavljao optužbama svojih suparnika, posebno onima koji su ga optuživali za hulu na Boga i Mojsija. Na temelju lažnih svedočenja, Stefan je bio osuđen i izveo je pred narod, gde je izgovorio snažnu besedu u kojoj je optužio Izraelce da su izdali i ubili proroke, uključujući i Isusa Hrista.
Nakon toga, Stefan je izveo iz grada i stao pred kamenovanje. Među njegovim mučiteljima bio je i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle, koji je sa distance gledao mučeničku smrt svog rođaka. Iako je bio mučen, Stefan je bio smiren i hrabar, a legenda kaže da je u trenutku svog mučeništva gledao prema nebu i video Presvetu Bogorodicu i Svetog Jovana Bogoslova, koji su se molili za njega.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Hrista, zbog čega je nazvan Prvomučenik. Nakon njegove smrti, telo svetitelja je ukradeno i sahranjeno od strane tajnog hrišćanina, kneza Gamalila, koji je bio jevrejski savetnik i verovao u hrišćanstvo.
Značaj i simbolika svetog Stefana
Sveti Stefan simbolizuje hrabrost, veru i predanost Bogu. Njegov primer podseća vernike na važnost istrajnosti u veri, čak i u trenucima najvećeg iskušenja. Kao prvi mučenik za Hrista, on zauzima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru i srcima vernika. Njegova priča je inspiracija za sve koji se suočavaju s izazovima i iskušenjima, podsećajući ih da vera može doneti unutrašnji mir i snagu.
Stevanjdan je takođe prilika da se osvrnemo na značaj zajedništva i porodice. Okupljanje rodbine i prijatelja oko slavskog stola simbolizuje jedinstvo i ljubav. Kroz tradicionalne običaje, kao što su iznošenje slame i blagosiljanje prirode, prenosi se važnost povezanosti s prirodom i očuvanja njenog bogatstva.
Zaključak
Sveti Stefan i dan koji nosi njegovo ime, Stevanjdan, duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji i veri Srpske pravoslavne crkve. Ovaj dan nosi sa sobom bogatstvo običaja, koji se prenose sa generacije na generaciju. Tradicije kao što su iznošenje božićne slame, polaganje šljiva, i okupljanje porodice i prijatelja oko slavskog stola, sve su to deo svestranog i sveobuhvatnog verovanja u snagu svetitelja i simboliku plodnosti i duhovne snage.
Iako je Stevanjdan prvenstveno dan sećanja na mučeništvo svetog Stefana, on je takođe i dan kada se okupljaju porodice, kad se obnovljeni duh slave prenosi kroz zajedništvo. Tradicije koje slave ovaj dan istovremeno čuvaju veru i poštovanje, a kroz običaje podsećaju nas na važnost duhovnosti, solidarnosti i poštovanja prirode. Stevanjdan nije samo praznik, već i podsećanje na važnost održavanja vere, tradicije i međuljudske povezanosti.
