Hrvatska književnica Vedrana Rudan svojim nekonvencionalnim pisanjem i oštrim stavovima o muškarcima pokazala je da ne libi koristiti snažan jezik. Njena iskrenost i duhovitost, posebno kada je reč o muškarcima, čini je prepoznatljivom autorkom koja ne beži od kontroverzi.
Vedrana je jednom prilikom na svom blogu ispričala svoj osobni put, opisujući svoj brak sa 16 godina mlađim muškarcem. Nažalost, prvotna čar njihove ljubavne priče brzo je izblijedila, pretvorivši se u mučno iskušenje, kako je opisala.
- “Zašto me nitko nije obavijestio? Osoba koju sam najviše voljela pretvorila se u trenu u noćnu moru. Sve je izgledalo tako obećavajuće. Imala sam bogatstvo, a on me je želio isključivo zbog mog bogatstva. Bili smo idealan par. Razvod bit će skupa afera, poput intervencije sv. Petra, darovam Crkvi svoje zemljište iznad Mošćeničke Drage, gdje ću sagraditi kapelicu od 150 četvornih metara i parking za 70 vozila. “Vaša Milosti”, odgovorio sam, “to će biti crkva. Kapelice su male pa otuda i naziv kapelice”, napisala je Vedrana u svom osebujnom maniru.
Dok su se odvažili na večeru, Vedrana je platila novcem, no on je tražio da mu se hrana priprema bez soli zbog njezinog povišenog tlaka. Koristio je sredstva za kupnju automobila na njegovo ime, ali ga je koristio za prijevoz Vedrane na hitnu kad god bi joj krvni tlak neočekivano skočio ili naglo pao. Trebali smo obilježiti rođendan njegove kćeri Vivian, koja je ime dobila po modnom dizajneru Vestwoodu. Osvrnuvši se na svoju burnu vezu, Vedrana se prisjetila nadimka kojim su je zvali Vivi te imena njezinog uskoro bivšeg supruga Vita Benvenuta, poznatijeg kao Vito.
-
Ne samo da su u vezi postojale brojne kontroverze, već je Vedrana progovorila io svom izazovnom odrastanju, obilježenom nasiljem i nesrećom u obitelji. Odrasla je u nesretnom okruženju, s roditeljima koji su se suočavali sa svojim poteškoćama, a brak joj nije uspio donijeti sreću. Vedrana je hrabro otkrila svoje iskustvo s obiteljskim zlostavljanjem, opisavši svog prvog supruga kao zrcalnu sliku svog oca, ali na zlonamjerniji i lažljiviji način. Poput mnogih žrtava zlostavljanja, priznala je da se osjeća zbunjeno i izgubljeno.
I pored izazova u privatnom životu, Vedrana je otkrila radost u zajednici s odvjetnikom Ljubišom Drageljevićem. Ova neustrašiva autorica ustraje u dijeljenju svojih priča, pokazujući nevjerojatnu iskrenost i otpornost, služeći kao inspiracija bezbrojnim pojedincima.
BONUS TEKST:
Tokom ljudske istorije, svet je bio poprište nebrojenih događaja, promena, inovacija i sukoba. Od najranijih dana pa sve do modernog doba, ljudi su oblikovali svet oko sebe, stvarajući civilizacije, umetnost, nauku i kulturu. Ovaj kontinuirani proces evolucije je obeležen različitim epohama, periodima procvata i periodima krize, ali je uvek nosio sa sobom težnju ljudi za napretkom, znanjem i razumevanjem sveta oko sebe.
U drevnim civilizacijama poput Mesopotamije, Egipta, Grčke i Rima, ljudi su stvorili temelje za mnoge moderne institucije i ideje. Izume poput pisma, točka, arhitekture, matematike i filozofije smatramo ključnim za razvoj civilizacije. Ovi narodi ostavili su iza sebe bogato nasleđe u vidu mitova, legendi, religija i umetnosti koje i danas utiču na našu kulturu.
Srednji vek doneo je period feudalizma, kada su se moćne kraljevine i feudalni gospodari borili za vlast i teritoriju. Ovo je bilo doba krstaških ratova, velikih katedrala, ali i kuge koja je odnela milione života. Ipak, uprkos tamnim trenucima, srednji vek je takođe bio period velikih intelektualnih dostignuća u Evropi, posebno u oblasti filozofije, književnosti i arhitekture.
Renesansa je označila preporod nauke, umetnosti i kulture u Evropi. Velikani kao što su Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Kopernik i Galileo promenili su način na koji ljudi posmatraju svet oko sebe. Ovo doba je takođe bilo vreme istraživanja i otkrića novih svetova, kada su Evropljani krenuli na putovanja širom sveta, otvarajući nove puteve trgovine i razmene ideja.
Industrijska revolucija u 18. i 19. veku transformisala je društvo i ekonomiju, uvodeći mašine, fabrike i masovnu proizvodnju. Ovo je doba brzog urbanizacije, ali i teških uslova rada za mnoge radnike. Ipak, industrijska revolucija je omogućila nezapamćen ekonomski rast i tehnološki napredak, koji je postavio temelje za moderno društvo.
20. vek je doneo ogromne promene u svim sferama ljudskog života. Dva svetska rata, hladni rat, tehnološka revolucija, globalizacija, digitalna era – sve su to bile ključne tačke ovog veka. Ovo doba je bilo obeleženo i masovnim društvenim promenama, borbi za ljudska prava, emancipacijom žena, razvojem demokratije i sve većom svesti o očuvanju životne sredine.
Danas živimo u svetu koji je više povezan nego ikada pre. Internet i društvene mreže omogućavaju nam da budemo u kontaktu sa ljudima širom sveta, da delimo ideje i informacije u trenutku. Tehnološka revolucija donela nam je neverovatne mogućnosti, ali i nove izazove poput privatnosti podataka, lažnih vesti i zavisnosti od tehnologije.
Uprkos svim promenama kroz koje smo prošli, jedna stvar ostaje konstantna – ljudska težnja za napretkom, znanjem i boljim sutra. Kroz sve epohe i periode, ljudi su se borili za svoja prava, za pravdu i jednakost. Iako svet može biti nesavršen, snaga ljudskog duha i sposobnost da se suočimo sa izazovima su ono što nas čini jedinstvenim i što nas vodi ka svetlijoj budućnosti.
