Pesma „Ljubav se zove imenom tvojim“ koju je izveo Dino Dvornik, jedan od najpoznatijih umetnika s ovih prostora, smatra se jednom od najlepših ljubavnih pesama. Dino je ovu pesmu napisao i snimio 1988. godine u Splitu, a malo ljudi zna da su stihovi ove nežne pesme bili inspirisani njegovom velikom ljubavi, Danijelom.Kao tinejdžeri par se susreo na jednoj zabavi u Splitu. Iako Danijeli ni zabava ni atmosfera nisu bili po volji, a Dino ju nije uspio oduševiti, ipak mu je odlučila dati priliku.
“Nakon što se naš razgovor protegao do ranih sati, vratio sam se kući prije zore. Zadrijemao je. Nisam mu ostavio ni broj telefona ni adresu. Sljedećih dana oboje smo žudjeli za prilikom da se ponovno povežemo. Na kraju, tjedan dana Kasnije smo se našli u kafiću, dvoumila sam se da mu odgovorim, ali on mi je prišao za šankom i to je označilo početak – ispričala je jednom prilikom.
Danijela je u prvim danima njihove romanse bila zaposlena kao dadilja u Londonu, a Dino je radio kao konobar. Vjenčali su se 12. kolovoza 1989., a svoju kćer Ellu na svijet su dočekali 23. prosinca 1990.
Oni su prolazili kroz kaotičnu fazu Dinova uspona u karijeri, uz rat koji ga je duboko pogodio. Sredinom devedesetih suočili su se s krizom zbog njegove značajne borbe sa zlouporabom supstanci. Unatoč tim previranjima, Danijela nikada nije ozbiljno razmišljala o prekidu njihove veze. Ispričala je jedan slučaj kada mu je zaprijetila da će ga ostaviti zbog neke druge, na što je on odgovorio: “Dobro, nema problema, ali povedi me sa sobom. Neću te gnjaviti; jednostavno želim biti s tobom.
BONUS TEKST:
Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja biljka iz porodice tikvi (Cucurbitaceae), poznata po svojim sočnim, osvežavajućim plodovima koji su neizostavni deo mnogih salata i jela širom sveta. Poreklom iz Indije, krastavac se danas uzgaja u gotovo svim krajevima sveta, zahvaljujući svojoj otpornosti i prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima. Postoji nekoliko varijanti krastavca, uključujući one koje su pogodnije za kiseljenje (kornišoni), kao i one koje su bolje za svežu upotrebu.
Gajenje krastavca
Krastavac najbolje uspeva u toplim klimatskim uslovima, s mnogo sunca i dovoljno vlage. Idealna temperatura za njegov rast kreće se između 18 i 24 stepena Celzijusa. Zemljište u kojem se krastavac sadi treba da bude bogato humusom, dobro drenirano i blago kiselo, s pH vrednošću između 6 i 7.
Sejanje krastavca može se obavljati direktno na otvorenom, kada prođe opasnost od mraza, ili kao rasad u zatvorenom prostoru, oko mesec dana pre presađivanja. Biljke se sade u razmacima od oko 50-60 cm, kako bi imale dovoljno prostora za širenje svojih vitica i listova.
Jedna od karakteristika krastavca je njegov brzi rast, zbog čega je idealan za vrtlare koji žele brzu berbu. Nakon nicanja, plodovi su obično spremni za branje za 50 do 70 dana. Redovno navodnjavanje je ključno za uspešan uzgoj, jer nedostatak vode može dovesti do gorkih plodova.
Koristi za zdravlje
Krastavac je izuzetno bogat vodom – čak 95% njegovog sadržaja čini voda, što ga čini idealnim osveženjem, naročito u letnjim mesecima. Zbog visokog sadržaja vode, krastavac doprinosi hidrataciji organizma i pomaže u održavanju zdravlja kože. Bogat je i vlaknima, što ga čini korisnim za varenje i regulisanje probave.
Osim toga, krastavac sadrži važne vitamine i minerale, uključujući vitamin K, vitamin C, kalijum, magnezijum i mangan. Vitamin K igra ključnu ulogu u zdravlju kostiju i pravilnoj koagulaciji krvi, dok vitamin C deluje kao antioksidans i pomaže u jačanju imunološkog sistema.
Krastavac u kulinarstvu
Krastavac je omiljen sastojak u mnogim kuhinjama zbog svog blagog, osvežavajućeg ukusa i hrskave teksture. Najčešće se konzumira svež, u salatama, ali se koristi i za pripremu kiselih krastavaca. U mediteranskoj i bliskoistočnoj kuhinji, krastavac se često kombinuje s jogurtom, limunom i začinskim biljem, kao što je u tradicionalnom grčkom jelu tzatziki.
Za one koji vole eksperimentisati, krastavac se može koristiti i u sokovima i smutijima, gde dodaje osvežavajuću notu. Zbog svog neutralnog ukusa, lako se kombinuje s drugim voćem i povrćem.
Zaključak
Krastavac je nezaobilazna biljka u mnogim baštama i kuhinjama širom sveta. Njegova jednostavnost uzgoja, kao i mnogobrojne zdravstvene koristi, čine ga popularnim izborom među baštovanima i kuvarima. Bez obzira da li ga konzumirate svežeg ili u kiselom obliku, krastavac je odličan dodatak svakodnevnoj ishrani, koji osvežava i donosi mnoštvo hranljivih materija.
