U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o odgoju u današnje vrijeme, što je i više nego teško postići. Naime, danas iz doktorskog ugla, govorimo o uspavljivanju djece, i da li je to štetno po njih….
Jeste li roditelj koji pevuši uspavanku, lagano njiše dete u naručju ili leži pored njega dok ne utone u san? Ili ste od onih koji smatraju da je najbolje pustiti dete da samo zaspi? Koji god metod primenjivali, važno je da znate da uspavljivanje nije samo rutina pred spavanje, već i deo šire slike dečjeg razvoja.
U nastavku vam donosimo jedan izuzetno poučan tekst, baziran na izlaganju poznatog psihologa i neuroendokrinologa, doktora Ranka Rajovića, koji decenijama unazad ukazuje na važnost pravilnog kretanja u razvoju deteta. Njegove poruke neretko se razlikuju od uvreženih roditeljskih praksi savremenog doba.
Rajović naglašava da roditelji, iz najbolje namere da zaštite dete, često nesvesno prave greške koje mogu imati dugoročne posledice. Jedna od ključnih faza koju roditelji često preskaču jeste puzanje. To je, kako on objašnjava, prvo pravo kretanje koje uključuje oslonac na celu šaku i koordinaciju više delova tela. Sprečavajući dete da puzi, iz straha od prljavštine, bakterija ili padova, roditelji zapravo ometaju pravilan razvoj mozga.
Mozak se razvija kroz pokret, a svaka faza ima svoje vreme. Skakanje, puzanje, okretanje, pa i nešto jednostavno poput žvakanja – sve to šalje impulse u mozak i stimuliše razvoj neuronskih veza. Kada se te aktivnosti preskoče ili ograniče, dete ostaje uskraćeno za milione informacija koje oblikuju njegove mentalne i motoričke sposobnosti.
Rajović deli i sopstveno iskustvo – dok je učio, omogućio je svojoj ćerki Ivi prostor za slobodno kretanje i igru. Umesto da je stalno usmerava i štiti, davao joj je priliku da se potrudi, da pokuša, da padne i da nauči. Takvo tzv. „mučenje“ je zapravo vežbanje mozga i jačanje volje. Poseban naglasak stavlja na važnost skakanja – aktivnosti koju mnogi roditelji brane. Skakanje po baricama, pesku, pa čak i po krevetu – sve su to dragoceni trenuci za razvoj koordinacije i snage. Ipak, upozorava na popularne trambuline koje, iako deluju kao zdrav vid igre, često dovode do povreda zbog nepravilnih doskoka.
Na kampovima koje organizuje, deca bez prisile prelaze desetine kilometara dnevno. Jedna devojčica je, igrajući se oko grupe, prešla čak 35 kilometara u jednom danu! Kako se takvo dete uklapa u školsku sredinu koja traži mirno sedenje i pažnju? Možda problem nije u detetu, već u sistemu.
Rajović zaključuje da je nedostatak kretanja uzrok mnogih problema sa kojima se današnja deca suočavaju – nesanica, loša koncentracija, hiperaktivnost. Roditelji žele mirno veče i dete koje lako zaspi, ali zaboravljaju da je san posledica dnevnih aktivnosti, a ne samo rutina pred spavanje.
Ako želimo zdravu, srećnu i fokusiranu decu, moramo im dozvoliti da se kreću, istražuju i budu ono što jesu – mali ljudi puni energije koju treba pravilno usmeriti.
