Na internet portalima se svakodnevno mogu pronaći razne priče, a koje nas natjeraju na razmišljanje, da među nama još uvijek ima dobrih ljudi. Sljedeća priča nam pokazuje, kako neko bez oklijevanja može da okrene nekome život za 180 stepeni….
Slavica i Đorđe Đurić žive u Brčkom. Nakon što su se oboje razveli, pronašli su sreću jedno u drugom i već 18 godina su u braku. Đorđe nema dece iz prethodnog braka, dok Slavica ima troje dece i četvoro unuka. Iako nemaju zajedničkog potomka, njihov život su pre nekoliko godina promenili kada su usvojili bebu od 11 meseci. Slavica je slučajno ugledala napuštenog mališana pored kontejnera, i od tog trenutka, bračni par Đurić nije se razdvajao od njega.
— Videla sam malo dete pored kontejnera, bilo je izmučeno, a suze su mi krenule. Utrčala sam u Socijalni rad i vikala. Policija je došla, odvezli smo ga u bolnicu. Dete je bilo jako loše, a kada su se ljudi okupili, sve je delovalo strašno — ispričala je Slavica.
Odmah je nazvala Đorđa, koji je u tom trenutku bio na poslu, da mu ispriča šta se dogodilo. Njegov odgovor bio je jasan: “Samo ga donesi kući.” — Radili smo, a ona mi javi da je našla dete. Rekao sam joj da ne može ostati na ulici, ako su ga već bacili, neka bude s nama — ispričao je Đorđe.
Nadležni su otkrili da se dečak zove Ismar i da ga je njegova biološka porodica potpuno odbacila. U dom Đurića uneo je veliku radost.
— Ne znam kako će to završiti, ali volim da ostane s nama. Iako imam svoju decu, odhranila sam ga kao svoje. Kada idemo na spavanje, on poljubi mene i Đorđa — kaže Slavica. Đorđe se nadovezuje: “On je moja duša. To je dete koje je priraslo mom srcu. Više ne možemo bez njega.”
Oboje naglašavaju da nikada nisu pitali o njegovoj veri ili poreklu.
— Odrastao sam u vreme kada to nije bilo važno. Svi smo ljudi, i to je ono što je bitno — dodaje Đorđe. Ismar raste u pravoslavnoj porodici i ne oseća se zapostavljeno.
Ipak, Đorđe je odlučio da mališan ne razvija lažne iluzije o svojoj porodici, pa ga ne oslovljava s “tata” i “mama”.
— Ne dozvoljavam mu iluzije, jer bi to moglo kasnije doneti psihičke probleme. Teško mi je kada se vrati s igrališta i pita gde mu je mama. Lažem ga, kažem da će doći. To boli — priznaje Đorđe. Ismar je izrastao u zdravog, veselog dečaka zahvaljujući ljubavi Slavice i Đorđa, koje neizmerno voli. Kako je ova dirljiva priča snimana pre tri godine, nije poznato da li i dalje živi s njima.
