U današnje vrijeme, kako u brakovima tako i u samim vezama, sve je učestalija pojava varanja. Naime, sa pojavom društvenih mreža, puno je lakše hvatati “krivine”.
- Njihova veza počela je kao najlepša ljubavna priča, onakva o kojoj svaka žena bar jednom u životu mašta. U početku, on je bio savršen – idealan muškarac, ljubavni partner, sjajan otac. A onda, samo šest meseci nakon što je rodila svoju ćerku, život Brankice iz Prijedora, malog grada u Bosni, pretvorio se u pakao.
Ispunila je svoju najveću želju i postala njegova žena, a zatim su postali roditelji predivne devojčice. No, nije bilo ni izdaleka onako kako je zamišljala. Brankica je, naime, uskoro počela da oseća nešto što ne bi želela ni u najgorim snovima.
Iako je sve izgledalo savršeno, postojali su trenuci sumnje koje su je gušile. Nakon što je rodila, Brankica je morala da se posveti ćerki, a njen muž, umesto da je podrži, postepeno se udaljavao od nje. Najpre je počeo da spava u dnevnom boravku, tvrdeći da mu smeta dečiji plač, pa mu je potreban odmor. U početku, Brankica je verovala njegovim izgovorima, ali ubrzo je počela da primećuje da je bukvalno gura od sebe na svaki pokušaj da obnovi intimnost u braku.
Njeno samopouzdanje polako je opadalo, osećala je gađenje prema svom telu, misleći da je to razlog njegovog odbijanja. “Možda mu smetaju ove moje grudi otegnute. Verovatno mu se gadi i stomak koji još nije spao. Prestaću da jedem. Smršaću. Zavoleće me opet,” tešila se u svom očaju.
Muževljeva nezainteresovanost postajala je sve očiglednija. Počeo je da napušta dom bez objašnjenja, ostavljajući Brankicu sa sve većim osećajem tuge i nesigurnosti. Sumnje su joj počele da preplavljuju um, pa je počela da se ponaša kao inspektor – proveravala je njegov telefon, poruke, pa čak i gledala kroz prozor kada je izlazio, u nadi da će pronaći neki trag koji bi mogao da objasni njegovo ponašanje. No, ništa nije našla. Zamišljala je da nije kriva, da možda nije onako kako je mislila da će biti.
Ubrzo su postali stranci pod istim krovom. Osećala je kako je mržnja u njegovom pogledu raste. On je, s druge strane, bio divan otac svojoj ćerki, ali prema Brankici je postao hladan i distanciran. Zamišljala je da je paravan za njegovu tajnu ljubav, ali nije mogla ni da pretpostavi da je sve bilo mnogo gore nego što je mislila.
Iako je postajala sve očajnija, jednog dana je naišla na fotografiju polugolog muškarca na njegovom laptopu, uz poruku koja je sve promenila – “Pošalji i ti meni jednu prljavu. Želim te…” Srce joj je stalo, telo je ukočilo, a Brankica je shvatila da njen suprug nije samo izgubio interesovanje za nju – on je zapravo voleo nekog drugog, muškarca.
Nakon toga, muž je otišao u inostranstvo sa svojim partnerom i nikada više nije kontaktirao Brankicu, ni za njihovo dete. Sada je Brankica ostala sa roditeljima u porodičnoj kući, sa malom decom i dodatkom za dete koji nije mogao da je izdrži. Osećala se duboko anksiozno, danima je prolazila između doma i doma zdravlja, boreći se sa psihičkim bolom koji su joj doneli prevareni snovi o porodici.
Danas se leči od niza psihičkih trauma koje su nastale usled ovog razaranja. Vitiligo, neizlečivo kožno oboljenje prouzrokovano stresom, pojavljuje joj se u poslednje vreme, uz nove fleke na telu. “Unutra mi je duša crna od bola. Molim Boga da umrem zbog srama koji je naneo meni i detetu, ali valjda će nekada proći,” zaključuje svoju tužnu ispovest Brankica, žene koja je verovala u ljubav, a na kraju je naišla na izdaju i bol koji ostavlja neizbrisive ožiljke.
