Sigurni smo da je san mnogima da žive na obali pored mora, i tako gledajući scene u nekim serijama i filmovima, naše misli odlutaju pa mi zamislimo da smo tamo negde i da uživamo, i da smo daleko od ove gužve, saobraćaja i svega što nas prati u životu u gradu. jednostavno, u današnje vreme je moderno iseliti iz stana, i odseliti negde u osamu, gde nema gužve i saobraćaja.
Jedna žena odlučila je da sa svima podeli svoju priču i iskustvo pa su tako na jednom portalu, objavili i ispovest devojke, koja je ispričala baš sledeće: “Maštala sam o beloj kućici skrivenoj u senci starog drveća, na ivici puste plaže. Stazica od starih dasaka vodi direktno preko peščane plaže do mora. Talasi prave onu njihovu karakterističnu buku, dok na nebu galebovi prave krugove. Pored kuće su dve stare solice i drveni sto. Suprug i ja pijemo kafu i uživamo. More je toplo i možete se kupati kad poželite,” počela je ona svoju priču, a onda je nastavila pa je rekla sledeće:
“Prvih 30 godina svog života sam provela pored Baltičkog mora. Izdaleka je more bilo impresivno, ali kada priđeš shvatiš da je stvarno prljavo i veoma hladno. Želela sam da živim pored mora gde možeš da se kupaš kad poželiš. Kada sam dobila priliku, preselila sam se u toplije krajeve. Odabrala sam mali grad i nadala se životu u raju, u kući iz snova.” Ostatk priče, možete da pročitate ovde…
