Naše telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija, a kada nastupi smrt, ono postupno proapda, a nekim organizma potrebne su godine da potpuno nestanu. Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već posvuda. Oni počinju da proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodika, koji će se proširiti do toga da se telo naduva i zaudara.
Zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je i mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog znog čegase na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrti počinje i proces u crevima. Pošto umirući imunološki sastav više ne može sadržaati gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane oju čovek jede, ono počnu da beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučnog mehura i koji sadržavi žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.
Kada mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati telo bojeći ga u svoju boju. Nakon tri do četiri meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne žile a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. U isto vreme molekularne strukture koje drže stanice na okupu razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu. Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tekućine i toksini ragrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa seće ona raspasti. Ostatak teksta pročitajte ovde.
