Ne kaže se bez razloga da je kinematografija iz perioda 1970-1980, bar što se tiče domaće filmske scene, jednostavno ne prevaziđena. Jer, glumci koji su se tada pojavili na ceni, poput Miodrag Pettrović Čkalje, Bate Stojkovića, Bate Živojinovića ili Ljubiše Saardžčića, jako teško če se ponovo roditi. Ono što je karakteristično za njih, je to, da većina od njih nije imala niti završenu neku višu školu koja ima veze sa glumom.
U pitanju je bio apsolutno 100% talenat, a danas ne pomažu niti velike škole niti išta drugo, jer kvalitetnihh gluumaca, u novijoj generaciji, nema niti za leka. Jedan od onih koji je došao polse njih, jeste i legenda srpske kinematografije, već sada, veliki Miki manojlović, koji se proslavio u Kusturičevom “Otac na sluužbenom putu”. Nije trebalo da prođe puno vremena, daa ga zapaze i strani režiseri, te se jako brzo, prvo otisnuo u Evropu, aa onda i u sanjani Holivud.
Dovoljno je daa samo napomenemo neka od njegovih remek dela, poput: Mi nismo anđeli, Tango Argentino, Tuđa Amerika, Podzemlje, kao i mnogi mnogi drugi. 2011 godine proglašen je i za počasnog doktora Evropsske filmske akademije. Manojlović je trođen u Nišu, a poros njegove majke je bio toliko komplikovan, da je jedva preživela kada je njega donelaa na svet. Roditelji su žarko želeli da Miki uupiše PMF, ali se on ipaak odlučio za filmsku akaademiju.
Iskra Uzelac je njegova prva supruga, sa kojom ima i ćerku ćarnu, a nakon razvoda, ponovo se oženio i to za Tamaru Vučković. Njegovi roditelji su glumac Ivan Manojlović i glumica Zorka Manojlović.
